Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

чет17042014

Милица Бакрач - Песме о Косову

  • ПДФ

К Н Е З   Л А З А Р
по други пут међу Србима

Чекајући јутро свесрпско да сване,
и да видовдански огласе се петли,
кад звезда водиља знак дадне,засветли,
опет ћу обићи Високе Дечане,
на Јутрење поћи, да затекнем браћу,
причест од њих примим, загрлим Стефана,
па да ме научи како ћу и шта ћу,
након шест векова овог Видовдана...

Исповедићу се, да ме тешке муке
целог рода свога нетремице море!
Ко себрима мојим везао је руке?
Ко ме то дочека? Зашто сви роморе?
... А од Пећаршије па до Грачанице,
и од Девича, преко Поља пуста,
спустила се беше нека магла густа,
па видех само божуре, и птице...

Да ми је да сретем старог Југ Богдана!
Рекао би мени каква је то тмина,
или бар једнога од девет му сина,
да их питам, камо јато ће гаврана?
Милице ми јутрос у сретење нема...
Од Царице моје чекао сам вести!
Хоће ли ме ико, Боже, јутрос срести?
Топлица сетан, Косанчић, зар дрема?

Помози Господе, где је племе моје?
Помози Мајко, да Косово видим!
Не дајте, рођени, да се бојим, стидим!
Победи, Анђеле, ове неспокоје...

 

Како су настале
П Е С М Е о Косову?

Пре шест векова, на вечери давној,
на вечери тајној, пре Косовског боја,
остаде запис у Књизи староставној:
Ко је уз Лазара, и српског је соја,
на Видовдан у Пољу погинуће смело!
И издају му неће спознат рука,
да корен божура постаће му тело!
И лек ће му дати Косовкина рука!

Па беше то Поље копаља и рана!
И страда онај што не изда веру!
Тад настаде славље звери и гаврана!
И оних, што слепо продаше вечеру!

Запева се потом нека ПЕСМА нова:
из девојачких грла и грактања птица...
И данас се пева, јер док је Косова,
минути неће песма – тужбалица...
У њој још потомак присећа се претка!
И кроз њу преци тајне своје поју...
- Косово је место краја и почетка...
Зар смо опет близу Косовскоме боју?

 

Песма о Драгој
- о Видовдану -

Кроз модри освит Видова дана,
девојка чудна у сан се јави...
Кревет јој беше трешњина грана!
Јастук од ситних цветова плавих!

Негде је гледао ово цвеће...
Никако не може да се сети...
Над главом су јој гореле свеће,
около, златни руковети,

певаху песму о силном боју,
на Видовданак што ће се збити!
Ја не дам девојку! Косовку моју!
Пре но што одем – ја ћу је скрити...

Пре но што одем пут Поља бојна,
ја сакрићу је, нек' сније санак,
Нек' чека мене док прође војна,
и овај судњи Видови данак!

Кроз модри освит Видова дана,
далека зора очи му мори,
а Арсеније с хиљаду рана,
док јутро чека, са собом збори:

Зар опет, Господе, чудни снови!
Негде сам видео цветове плаве!
Зови ме, Косово, себи зови!
А зашто свеће, њој изнад главе?

Тек кад му јутро напуни плућа,
далеко сунце уђе у зене,
он кликну: Тамо моја је кућа!
И Видовдан је! Морам да кренем!

Пратите нас на Твитеру

Follow srpskenovinecg on Twitter
Module title
Чујем да се моји Срби нешто жале ...Поносим се својим српским родом и хрватским завичајем. Чујем да се моји Срби нешто жале. Шта им недостаје? Имају Владику и мене, оно што је врхунско на Земљи: Поезију и Науку.
Никола Тесла, српски научник, у интервјуу са Џоном Смитом
Јадна је Црна Гора ако зависи од Ранка ...Пошто видим да се у јавност шаље порука да све зависи од Ранка, мој лични став је јадна је Црна Гора ако зависи од Ранка (Кривокапића).
Срђан Милић, предсједник Социјалистичке народне партије, на изборној сједници Општинског одбора те партије у Даниловграду