УЛИЦА ЗА САМОЋУ

Свеједно ми је чија је сада моја улица
њом се ионако може само укосо,
из једне у другу сену, из једног у други сан,
између илузија светлуцавих од мириса;
Улицом другачијом од осталих улица
у осталим градовима који немају
плавичасту светлост у предвечерје,
и сумпорни дах измаглице,
као море над заливом где све мирује
осим љубави у шапату,
и бескраја покренутог дрхтајима,
када једно у друго верујемо и заборављамо
оно што треба да нам се деси.

КРВОПИЛЦИ

Ово трупло
што овде лежи
то није мој син.
Мој син је им`о обе здраве руке
сваком џак пшенице мог`о да подигне
и обе здраве ноге им`о
носио опанци број четресшес

МОЋ ЖЕНЕ

На ливади од мојих очију
У пуноћ скинула се гола
Рашчешљала косу
Посуту звездама
И појахала црног коња
Испод чијих копита севају муње

Црвена свитања бришу носталгију овога града
Вријеме зајесени у непрекидном току,
Вријеме нема ни обала, ни мирних лука
Гдје сморени путници
Налазе прибјежишта
Кад одболују све вјетрове на мору,
Преброде све олује копна,
Кад окусе љепоте живота.