| Петар Милатовић Острошки: Разбибрига са замлатама |
|
|
| недеља, 08 август 2010 15:33 | |
|
(избор из најновије књиге) * * * Некима је данас демократија * * * Они су богомдани * * * За њих је све поразно * * * Они не посте * * * Сада се најчешће у Бога куну безбожни * * * Са ''или'' и ''или'' они би били, * * * Громогласно су србовали * * * Кажу да ''љубе ближњега свога'' * * * Иако сам врло побожан * * * Куда све ово води? – * * * Пуна им уста Косова, * * * Све брат до брата, * * * Иронија је кад малограђанин * * * Дочекали су мудри, јуначки и часни преци * * * Како слепи сакате да схвате * * * Славе неке њихове пилатовске годишњице * * * Мали људи неподношљиво расту у ширину * * * Захваљујући левацима на десној страни * * * У малоумљу владају * * * Ко не зна шта је то црнопис * * * Кажу да је Олбрајтова * * * Сви ће знати * * * Нови заштитни знак има криминалац. * * * На заборав су ме осудиле * * * Часни људи нису део власти * * * Бистар је, заслужио је славу! * * * Ово је наше доба труло и гњило! * * * У његовом случају * * * Да би остварили ваше снове, * * * Ох чуда триста! * * * Због ових чувара куку теби и мени! * * * Не пуштајте сузе кад ови са власти оду! * * * Зар су нам чак и све теорије завере криве * * * Поштен човек мора да се исповраћа * * * Србија више није земља устанака! * * * Сачувај ме Боже лажних патриота, * * * Решио Бог да нас казни * * * Није кучка окотила вука, Белешка о писцу: Петар Милатовић Острошки, књижевник и новинар, рођен је 2. новембра 1949. године у Велети, код Слапа на Зети, у Црној Гори. Школовао се у: Слапу, Фрутку, Даниловграду, Подгорици и Београду. Живи и ствара у Бечу од 29. новембра 1983. године на основу Конвенције УН о заштити људских права. Члан је Удружења књижевника Црне Горе, аустријског књижевника и новинара у Бечу, председник је СНО у Аустрији, Српског националног препорода у иностранству (СНП). Објавио је 30 књига поезије, прозе, политичких есеја и студија и један је од најчитанијих српских писаца у српском исељеништву. Петар Милатовић одржао је преко 1300 говора од којих су најпознатији његови говори на српском и немачком језику испред аустријског парламента, америчке амбасаде и седишта ОЕБС-а у Бечу од 1990. године до данас, затим у Њујорку 12, августа 1992. године испред седишта ОУН, а и дан данас се с посебним пијететом помињу и памте његови пророчки политички говори у: Чикагу, Вашингтону, Кливеланду, Њу Џерсију, Њујорку, Сиднеју, Мелбурну, Аделаиди, Канбери, Бризбанеу, Женеви, Лозани, Цириху, Франкфурту, Дортмунду, Берлину, Минхену, Паризу, Лондону, Риму, Атини, Линцу, Салцзбургу, Инсбруку и многим другим светским градовима у периоду од 1990. до 2006. године. Један је од најдоследнијих критичара „антинародног континуитета титоизма, слобизма, досизма и актуелног грабизма“ и због те оригиналне доследности све политичке олигархије стрепе од његовог оштрог пера на бранику истине и народа. Пре одласка у иностранство био је изложен режимским репресијама због свог слободоумља, а последњи пут 1981. године „због тога што је у својим говорима тврдио да је југословенско друштво труло, да југословенско друштво воде неспособни и настрани људи и да је југословенски Устав из 1974. године школски пример правне обмане народа“ (пресуда 181/12/3/81. ЈРМ). Због његовог „Предлога за нацрт српског националног програма“, објављеног 13. маја 1989. године у брошури „ЗА ОДБРАНУ НАРОДА“, окружно јавно тужилаштво у Подгорици покренуло је против Милатовића судски процес 11. јуна 1989. године по члановима 133, становника. 1 и 134 становника. 1 и 2, а ондашњи РСУП Црне Горе, у сарадњи са савезним органима, расписао је за њим савезну полицијску потерницу која је после истека обнављана неколико пута и све је то било узалуд, јер ондашњем руководству није ишао у прилог судски процес зато што су Милатовићеве идеје стекле потпуни легитимитет код свих каснијих политичких странака на власти и у опозицији. У исељеништву Петар Милатовић је уређивао српске листове "Српски видици" и "Глас Срба", Истина" Сада у Бечу уређује српске новине СРБОСЛОВ и ЈАВНОСТ ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ ПЕТРА МИЛАТОВИЋА: 1 Слово о ријечима (поезија), издавач: СПАЈ Београд 1980. Предговор; Марко Дабовић. Рецензенти: Радојица Таутовић и Миодраг Шијаковић. Штампа: РО Графичке делатности Јован Поповић, Албанске споменице 17; 11070 Београд. Тираж: 1000 примерака. 2 Главограми (поезија). Издавач: Заједница књижевних клубова Србије, Београд 1982., едиција Обележја коло прво, књига пета. Уредник: Десимир Цветковић. Предговор: Миодраг Шијаковић. Штампа: РО Графичке делатности Јован Поповић, Албанске споменице 17; 11070 Београд. Тираж: 1000 примерака. 3 Трпијада (афоризми). Издавач: Заједница књижевних клубова Србије, Београд 1983. Едиција Стремљења, коло прво, књига прва. Уредник: Миодраг Шијакоковић. Рецензент: Антон Тркуља. Штампа: Мултипринт, Рузвелтова 42, Београд. Тираж: 3000 примерака. 4 Сведочанства (коментари у штампи српске емиграције). Ауторско издање. Штампа: Хаусдруцкереи, Гр. Сперлг. 21-23/7, Wиен. Тираж: 500 примерака. 5 Реторика астралика (поезија), Београд 1989. Ауторско издање. Уредник: др Војислав Шешељ. Рецензент: Гојко Ђого. Штампа: Мултипринт, Рузвелтова 42, Београд. Тираж: 1000 примерака. 6 Науми и зауми Петруса из сорабског утеруса (поезија). Издавач: Српска књижевно издавачка за- друга Његош. Уредник: Милан Миленковић. Насловна страна и илустрације: Ира Петровић. Штампа: Мултипринт, Рузвелтова 42, Београд. Тираж 500 примерака. 7 За одбрану народа (политички есеј), Никшић 1989. Издавач: Група пријатеља из Црне Горе. Штампано илегално у Никшићу 13. маја 1989. Тираж 3000 примерака. (Због ове брошуре која је изазвала ерупцију идеолошке острашћености у отаџбини, покренут је судски процес проти Петра Милатовића и за њим расписана савезна полицијска потерница. После расписивања полицијске потернице за аутором ова брошура је доживела седам издања у српској емиграцији. 8 У име народа (коментари, есеји и полемике. Беч – Сиднеј 1989-1990. – четири издања. Издавачи: СКИЗ Његош, Беч и ОСЧ Равна Гора, Сиднеј. Штампа: ОСЧ Равна Гора. Тираж појединачних издања: 5000 примерака. 9 Пасји синови (роман), Беч – Београд 1990, (четири издања). Издавач: СКИЗ Његош, Беч. Штампа: Мултипринт, Рузвелтова 42, Београд. Тираж појединачних издања 2000 примерака. 10 Сеобе путева (поезија). Два издања. Издавачи: СКУД Његош, Беч и АИЗ Досије, Беч-Београд 1991. Уредник: Вељко Топаловић. Рецензент: Момир Војводић. Штампа: Хаусдруцкереи, Wиен, Гр. Сперлг. 21-23/7, Wиен. Тираж: 1000 примерака. 11 Лов на Тита (романсирана исповевест српског командоса Николе Каваје, Београд 1991. Издавач: АИЗ Досије, Београд, Вишњичка 50. Директор: Бранислав Бркић. Главни и одговорни уредник: Вељко Топаловић. Уредник: Душан Мрђеновић. Рецензент: Вељко Топаловић. Штампа Просвета, Пожаревац. Тираж: 3000 примерака. Каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије ИСБН 86-81563-15-7 12 Протерана Србија (студија о српској емиграцији), Београд 1991. Издавач: АИЗ Досије“, Београд. Главни и одгвоорни уредник: Вељко Топаловић. Рецензент: др Жарко Гавриловић. Тираж: 3000 примерака. Каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије, Београд ИСБН 86-81563-16-5 13 Испод небеских кандила (поезија), Беч 1992. Независно издање пријатеља, Беч. За издавача: Мирко Шумански. Уредник: Драган Барјактаревић. Рецензент: Момир Војводић. Штампа: Хаусдруцкереи, Wиен. Тираж: 1000 примерака. 14 Србија није бестрагија (изводи из говора Петра Милатовића у европским и прекоморским земљама) Беч 1992. Независно издање пријатеља у Бечу. За издавача: Мирко Шумански. Уредник: Драган Барјактаревић. Штампа: Хаусдруцкереи, Wиен. Тираж 1000 примерака. 15 Уствотворци – издајници (политички есеј) Беч 1992. Издање српских четника у Аустрији. За издавача: Б. Милосављевић и М. Шумански. Штампа: Хаусдруцкереи, Wиен. Тираж 2000 примерака. 16 Wахрхеит блеибт wахрхеит (Истина остаје истина) – говори Петра Милатовића на немачкок језику испред аустријског парламента. Беч 1992. Издавач: СКИЗ Његош. Тираж 1000 примерака. Каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије, Београд 886.1/2(436)-5 17 Очи у очи (интервјуи, коментари), Беч-Индијанаполис 1993. Уредник: Иван Јаковљевић. Слог и штампа: Еуропринт, Бреитенфуртерстр. 58-69/1; 1120 Wиен. Тираж: 1000 примерака. 18 Врачева градина (поезија), Београд 1993. Издавач: АИЗ Досије, Београд. Директор: Вељко Топаловић. Главни и одговорни уредник: Душан Мрђеновић. Рецензент: Јелена Јефтић. Штампа: Еуропринт, Бреитенфуртерстр. 58-69/1; 1120 Wиен. Тираж: 1000 примерака. Каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије, Београд 886.1/.2-1 и 200865540 19 Лов на Србе (роман) осам издања, Беч 1994. Издавач: Глас Срба, Беч. Штампа: Еуропринт, Бреитенфуртерстр. 58-69/1; 1120 Wиен. Тираж сваког издања 5000 примерака. Каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије, Београд 886.1/2(436)-31. ИД 22067212 20 Пророци говоре Србима (студија о видовњацима), Беч 1994. Издавач: Глас Срба, Беч. Штампа: Еуропринт, Бреитенфуртерстр. 58-69/1; 1120 Wиен. Тираж: 1000 примерака. Каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије ИД= 25433356 и 291.32 21 Тестамент тиранина Јосипа Броза (политичка студија. Издавач: Глас Срба, Беч 1994. Штампа: Еуропринт, Бреитенфуртерстр. 58-69/1; 1120 Wиен. Тираж: 10000 примерака. Каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије ИД= 30046988 и 886.1/2(436)-7 22 Злоупотреба Српства (други део Тестамента тиранина Јосипа Броза – политичка студија). Издавач: Глас Срба, Беч 1994. Штампа: Еуропринт, Бреитенфуртерстр. 58-69/1; 1120 Wиен. Тираж: 10000 примерака. Каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије ИД = 31945484 и 886.1/.2(436)-7 23 Демонија ћутологија (коментари), Беч- Београд 1995. – два издања Издавачи: АИЗ Досије, Београд и Глас Срба, Беч. За издавача: Вељко Топаловић. Главни и одгвоорни уредник: Душан Мрђеновић. Рецензент: Јелена Јефтић. Предгвоор: Дане Марковић. Илустрације: Миланко Каличанин. Штампа: Еуропринт, Бреитенфуртерстр. 58-69/1; 1120 Wиен. Тираж појединачних издања: 3000 примерака. Каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије 886.1/.2(436)-5 ИД=42532364 24 Јеванђеље зла (поезија и афоризми), Беч 1996. Издавач: Глас Срба, Беч. Штампа: Еуропринт, Бреитенфуртерстр. 58-69/1; 1120 Wиен. Тираж 1000. примерака. Каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије 886.1/2(436)-1, ИД=44986380 25 Надземље (роман), Беч 1996. – два издања Издавач: Глас Срба, Беч. Штампа: Еуропринт, Бреитенфуртерстр. 58-69/1; 1120 Wиен. Тираж појединачних издања: 20000 примерака. Каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије 886.1(436)-31, ИД=49220108 26 Правословни родослов (поезија), Беч 1996. Издавач: Глас Срба, Беч. Рецензент: др Слободан Вујовић. Слог и штампа: Еуропринт, Бреитенфуртерстр. 58-69/1; 1120 Wиен. Тираж 2000. примерака. Каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије 886.1(436)-1, ИД=49219852 27 Слобода у бункеру (коментари и интервјуи), Беч 1997. Издавач: Глас Срба, Беч. Рецензент: Никола Живковић. Слог и штампа: Еуропринт, Бреитенфуртерстр. 58-69/1; 1120 Wиен. Тираж 15000 примерака. Каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије 233(497).11; 323.15(=861) (100) 061.2:329.73(=861) (100) а) Српско питање, б) Србија – Политичке прилике ц) Срби – у емиграцији д) Српски национални препород ИД=55555340 28 Оптужујем (говори Петра Милатовића), Беч 1998. Издавач: Глас Срба, Беч. Слог и штампа: Еуропринт, Бреитенфуртерстр. 58-69/1; 1120 Wиен. Тираж 2000. примерака. 29 Ферфинстертер Сонненауфганг (Мрцајуће свитање) – на немачком. Беч 1999. Издавач: Глас Срба, Беч. Слог и штампа: Еуропринт, Бреитенфуртерстр. 58-69/1; 1120 Wиен. Тираж 2000. примерака. 30 Уловљени ловци (коментари), Београд 2009. Издавач: АИЗ Досије, Београд. За издавача: Уредник: Вељко Топаловић. Графички дизајнер: Зоран Шестић. Предговор: Вељко Топаловић Каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије 821. 163.41-83 ИСБН 978-86-7738-096-0 Управо сада Петру Милатовићу Острошком два чувена европска издавача у Немачкој и Енглеској објављују документарну студију на немачком језику Kommissare in Soutane – Kommunistische Spione in der serbisch-orthodoxen Kirche (Комесари у мантијама - комунистички шпијуни у Српској православној цркви). Такође му се сада у штампи налази још једна књига на немачком језику и две на српском.
|
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...