| Обиљежавање 35 година смрти нобеловца Андрића |
|
|
| петак, 12 март 2010 16:29 | ||||||||
Београд – Задужбина Иве Андрића обележила је 35 година од смрти јединог српског нобеловца полагањем венаца на његов споменик у Београду на Андрићевом венцу. Представници те задужбине положиће сутра цвеће и на гробно место Иве Андрића у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. Иво Андрић, аутор романа „Проклета авлија”, „На Дрини Ћуприја”, „Травничка хроника” и многобројних других дела, рођен је у Травнику 9. октобра 1892. године, а преминуо у Београду 13. марта 1975. године. Управник Задужбине Драган Драгојловић рекао је на конференцији за новинаре да Задужбина планира идуће године да обележи 50 година од када је Андрић добио Нобелову награду за књижевност објављивањем електронске библиографије са 11.000 јединица, а постоји и „идеја да се приступи објављивању канонског издања Андрићевих сабраних дела”. „Очекујемо да ће ове године држава показати интересовање за наш јединствени бренд – Иву Андрића – и помоћи израду електронске библиографије, коју ћемо лако допуњавати, а моћи ће и да се штампа”, рекао је Драгојловић, нагласивши да ће биоблиографија бити постављена на званичној интернет страници Задужбине. Драгојловић је истакао да сајт www.ivoandric.org.yu бележи око 15.000 улазака месечно, а стижу и бројни мејлови с молбама за информације о Андрићевом делу из свих делова света. Према његовим речима, Задужбина у просеку потпише годишње од 10 до 15 уговора за објављивање Андрићевих дела с издавачима из Србије и света. Пре неколико година у Хрватској је „На Дрини Ћуприја” имала тираж од 186.000 примерака, а у Словенији 52.000. „Интерсовање за Андрића и данас је велико у свету. Он је један од ретких нобеловаца који је толико година после смрти и даље жив и присутан писац, не само у свом језику, него на разним светским меридијанима”, истакао је Драгојловић. (Бета)
Powered by !JoomlaComment 3.26
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."
|
Почетком овог века, у одсуству јасне државне стратегије у високом образовању, основани су многи приватни факултети и универзитети. Основани су у време када нису били дефинисани критеријуми за њихово оснивање, када нису постојали стандарди које мора да задовољи једна високошколска установа...