Мато Пижурица

Нови правопис српског језика у издању Матице српске, на којем се ради већ неколико година, биће промовисан на јесен, на Сајму књига у Београду. Како се, међутим, ближи тај датум, све су бурније полемике о томе да ли ће у њему ћирилица имати третман какав национално писмо заслужује, или ће у Србији, јединој од свих бивших југо-република, и даље владати ћирилично-латинично двоазбучје.

Нарочито бурно реаговало је Удружење за заштиту ћирилице у Новом Саду чији председник Извршног одбора Драгољуб Збиљић апелује да је “изговор о богатству двоазбучја” апсолутно бесмислен после појаве трију варијаната српског језика, политички проистеклих из тзв. српскохрватског језика.

У свом апелу, Збиљић се позива на члан 10. Устава који дефинише да је у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо, а да се службена употреба других језика и писама уређује законом на основу Устава.

Да је поменути члан Устава важно достигнуће “ у довођењу ствари на своје место”, мишљења је и главни редактор Правописа професор др Мато Пижурица. Он, међутим, истиче да дилема латиница или ћирилица или двоазбучје, није лингвистичко већ државно питање које треба да се регулише законом.

Како би по вашем мишљењу, у том закону требало дефинисати домене службене и јавне употребе писма и језика?

- То није посао само за лингвисте, мада су они за припрему тих правила најквалификованији и у томе не би смели да буду заобиђени. Правила морају да буду пажљиво смишљена и јасно дефинисана, применљива, ако се тако може рећи, ненасилна, али изричита у смислу недвосмислене фаворизације ћирилице, у многим доменима употребе као јединог писма без алтернативе.

Државу у том послу нема право да замени група лингвиста која би кроз правописне приручнике и граматике “прокријумчарила” забране.

Да ли се могућа “прокријумчарена забрана” односи на латиницу?

- Јесам за поштовање Устава и закона, али не и за “жандармисање” над језиком. Циљ да ћирилицу поставимо на заслужени пиједестал можемо постићи упорним и искреним напором породице, школе, јавних гласила и зашто да не, осмишљеним пропагандно-политичким деловањем. И сам сам то лично чинио завршавајући сваки јавни наступ најчешће поруком да морамо постићи то да ћирилицу имамо у личном потпису и у гробном натпису.

Има ли разлога за забринутост због третмана ћирилице у Србији?

- Има. Да није уџбеника за основну школу, добрим делом и за средње, и двају државних канала, готово да се ни по чему не би видело да је Србија земља ћириличке културе. Ћирилица је од седамдесетих година минулог века запостављена у сваком погледу. А, она је, неспорно, наш трајни национални заштитни знак.

Али, истовремено, имате и дилему - да ли је могућа, одржива и потребна српска двоазбучност?

- Немамо ни права ни разлога, барем засад, док ћирилица не би била заиста егзистенцијално угрожена, да наше потомство учинимо неписменим у служењу латиницом која је од пре век и по сасвим солидно прилагођена српском језику. Не треба заборавити да је велики део нашег културног наслеђа на латиничном писму. Не би требало да га се одричемо.

На који начин и којим редоследом би, по вашем мишљењу, требало дефинисати употребу ћирилице и латинице?

- Уверен сам да је сигурно владање и латиницом у писању српским језиком наша неспорна свакодневна потреба, додао бих и - чињеница. Такав, иначе, редак суживот два писма мора имати јасан редослед, што се тиче и савладавања и употребе: ћирилица па латиница - да, а латиница па ћирилица, односно ћирилица и латиница без јасних правила разграничења - не.

Јованка Симић (Новости)

Коментари

Додај нови

Дарко Бабић  - Остали смо неписмени за списе написане на арабици   |11-03-2010 09:21:06 1) У правопис да се поред ћирилице, латинице и хеленице унесе и арабица. Свакако не треба се ускратити ни за глагољицу и страословенску ћирилицу из Мирослављевог јеванђеља. Не желим да останем ускраћен за читање списа српског језика на арапском писму. 2) Добро би било да се у Правопису обраде ћирилични бројеви. И бројеви су саставни део писма. 3) Надам се да ће Правопис имати, као и до сада, издање само на ћириличком писму.

10 векова ћирилице  - 10 векова ћирилице   |11-03-2010 16:34:11 А шта тражи спомињање грчког писма илатинице у правопису српског језика? Не видим разлога да се сви системи знакова који се користе у писању српског језика угурају у правопис! Онда би их било још ... и сликовних, и, нарочито, енглеска абецеда! У историјском делу Правописа се може направити осврт на писма и знакове која су била некада у употреби, а сада је довољно констатовати: "Писмо српског језика је српска ћирилица". Наши језичари никако да се ослободе лошег идеолошког наслеђа у лингвистици.

Ћирилица се пише срцем  - Ћирилица се пише срцем   |11-03-2010 16:40:00 Ћирилица ЈЕСТЕ егзистенцијално угрожена! Ако то не виде наши лингвисти, како ће било ко други? Управо то је један од разлога што је ћирилица толико занемарена и грађани који се њоме користе дискриминисани као мало ко у цивилизованој Европи. Неким нашим лингвистима је ћирилице увек премного, па и кад је сведена на најмању меру, то и даље није ништа страшно. ПОтребни су нам нови људи у лингвистици, неоптерећени југословенством и комунистичком директивном лингвистиком.

Љ.В. Јовановић  - Љ.В. Јовановић   |13-03-2010 09:22:29 С једне стране се каже да је ћирилица "дуже запостављена у сваком погледу" а с друге да "није егзистенцијално угрожена". Како то? Зашто баш само Срби имају "неспорну потребу" да пишу и латиницом - паметнији су од других, имају веће потребе, знају нешто што други не знају ... или, пак, имају идеолошко оптерећење у језику којег никако да се ослободе? Латиницу сви знају, и сви би је знали преко енглеског језика, па нам није потребна и у српском! Како то да уважени лингвиста не види тако просту ствар! И друге нације су имале наслеђе на другим писмима (Румунија, Турска), па су решиле то питање. Како то да се никада не спомињу штетне последице постојања два писма у српском језику - бројне, бројније од користи? Не можемо вечито избегавати стручан и отворен разговор на ту тему.

.срб  - .срб   |16-03-2010 08:56:40 Професор сам страног језика, али нисам никада видео да се у било којем другом правопису некког језика спомињу и друга писма сем оног основног. Како смо ми то посебни од других? Спомињу ли се у хрватском правопису ћирилица и грчки алфабет, спомиње ли се у правопису руског језика латиница, спомиње ли се у енглеском језику још неко писмо, иако се они несметано служе другим писмима по потреби? Шта смо ми овде, неки заморчићи, играчке за експериментисање по идеолошким правилима? Докле?

.срб  - Ћ И Р И Л И Ц А   |16-03-2010 09:01:42 Када ћемо бити као сав нормалан свет и имати једно писмо у свом језику, своју ћирилицу, уткану у 10 векова писаног материјалног наслеђа и наш језички, културни и државни идентитет? Хајде да се једном ослободимо југословенске и комунистичке идеологије и почнемо да размишљамо нормално, по светским стандардима! Докле ће да нас замајавају пропалим идејама којих се нико не придржава! Наши лингвисти причају своју стару причу, али никако да се суоче с науком и стварношћу!

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."