| Више од 150.000 посетилаца на изложби Паје Јовановића |
|
|
| понедјељак, 08 март 2010 13:14 | ||||||||
Београд – Ретроспективну изложбу дела Паје Јовановића (1859-1957), која је поводом века и по од рођења тог сликара одржана у Галерији Српске академије наука и уметности (САНУ) у Београду, видело је више од 150.000 људи. Последњег дана трајања изложбе „Паја Јовановић / Paul Joanowitch” стопедесетхиљадити посетилац Љиљана Ашковић награђена је каталогом изложбе, саопштено је из Народног музеја у Београду. Аутор студијских текстова у каталогу је професор Филозофског факултета у Београду Мирослав Тимотијевић, док је аутор каталошких јединица кустос Збирке српског сликарства 18. и 19. века у Народном музеју Петар Петровић. На изложби која је отворена 23. децембра било је представљено Јовановићево стваралаштво с акцентом на мотиве из живота балканских народа, затим историјске композиције, илустрације народних епских песама, портрети, предели, актови и студије. Изложена су дела из збирки Народног музеја у Београду, Музеја града Београда, Галерије Матице Српске из Новог Сада, Уметничке збирке САНУ, Народног музеја Панчева, Народног музеја Зрењанина, Задужбине краља Петра Првог на Опленцу, Историјског музеја Србије, као и из приватног власништва. Паја Јовановић рођен је у Вршцу 1859. Сликарство је дипломирао на Уметничкој академији у Бечу. За слику „Рањени Црногорац” на годишњој изложби Академије у Бечу 1883. добио је прву награду и царску стипендију, а убрзо потом закључио је уговор с трговцем Валисом, за Френч галерију у Лондону. Године 1895. добио је две значајне поруџбине за Миленијумску изложбу која је требало да буде одржана у Будимпешти 1896. Прва поруџбина била је од патријарха Георгија Бранковића, да изради грандиозну историјску композицију „Сеоба Срба под патријархом Чарнојевићем”, а друга од вршачке општине за слику „Вршачки триптихон”. Влада краљевине Србије поручила му је око 1900. године, за Светску изложбу у Паризу, да изради историјску композицију „Крунисање цара Душана 14. априла 1346. године”, за коју је добио златну медаљу. Паја Јовановић умро је 1957. у Бечу, а урна с његовим пепелом, по његовој жељи, пренета је у Београд. (Бета)
Powered by !JoomlaComment 3.26
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."
|
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...