Биста Моме Капора, биће подигнута на Ади Циганлији, у знак сећања на тог књижевника, сликара и новинара, најавио је данас градоначелник Београда Драган Ђилас, накомеморацији поводом смрти Моме Капора.

Ђилас је на комеморацији рекао да је Момо Капор био "најбеоградскији" писац, који је својим књигама и сликама кројио дух Београда.

"Момо Капор је волео све у Београду, и оно што је лепо и ствари које нису тако лепе, и о свему је писао, о духу града, улицама, кафанама, београдским лепотицама, слављима. Ццесто је путовао, али се увек враћао у Београд", рекао је Ђилас.

Писац Добрица Ћосић рекао је да је Момо Капор својим свестраним даром утицао на све генерације у другој половини 20. века и да не постоји београдски читалац, који није прочитао неку од Капорових књига.

"Не постоји југословенски младић коме књиге 'Провинцијалац' или 'Фолиранти' нису помогле да постане Београђанин, а такодје не постоји занимљивост или догадјај у Београду, о којој Момо Капор није писао на изузетно вешт приповедачки начин, а оно што није стало у причу, нашло се у његовим сликама", рекао је он.

Добрица Ћосић је додао да је Момо Капор био неуморни радник, али да је увек имао времена за пријатеље, уживање и кафане, као и да "у Србији само два града имају своје писце: Врање има Бору Станковића, а Београд Мому Капора".

Од Моме Капора се опростио и Рајко Петров Ного, који је рекао да попут "митског грчког краља Мидаса, који је све што погледа претварао у злато, Момо Капор имао проклетство да све што напише и објави претвори у бестселер".

"Иако је објавио полицу књига, нацртао хиљаде цртежа и насликао толико слика, до последњег дана се будио са давњашњим прекором свога оца како од њега ништа бити неће. Говорио је да је од мајке наследио склоност ка уметности, а од оца презиме и висок притисак и да Капори умиру неки од срца, неки од метка, а најбољи од метка у срце", рекао је он.

Ного је истакао да Капор припада братству оних који су час писали, час сликали, па су писац и сликар један другом време поткрадали, један се од другог одмарали.

"Капорова неутољива радозналост, а онда и редак смисао да 'овековечи ситнице', друго је име за јединствену капоровску ерудицију у којој су, сем меморије, упослена сва чула којима вреба линију, лик, језик, причу, мирисе, укусе, атмосферу", рекао је он.

Према његовим речима, Капор је заиста свашта знао, а то што је знао умео је да саопшти на мио, отмен, очаравајући начин.

На комеморацији се од Моме Капира опростио и в.д. главни одговорни уредник НИН-а Веселин Симоновић, који је истакао да је Момо Капор био најстарији и најдражи сарадник тог часописа.

Према његовим речима, његови текстови представљају зборник есеја о времену у коме смо живели, а колико НИН дугује Моми капору, тек ће се показати.

Момо Капор биће сахрањен данас у Алеји заслужних градјана на Новом гробљу у Београду.

Књижевник Момо Капор преминуо је у 73. години, 3. марта на Војно медицинској академији у Београду. (Бета)

Коментари

Додај нови

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."