| Светло у част Лазареве миљенице |
|
|
| понедјељак, 14 децембар 2009 11:21 | ||||||||
Долазак монахиња у манастир Бешку (Фото: Н. Ђурић) Последњих година манастирски комплекс на острву Бешка, на Скадарском језеру, ужурбано се обнавља. Камен по камен, да прошлост посведочи и садашњост засија новим сјајем Подгорица, децембра – Једне ноћи око манастирског комплекса на острву Бешка, први пут од постојања, засветлеле су сијалице. Премоштено је време и језеро. Струја је стигла. Засветлело је испред манастира и у њима. И из очију монахиња. Сада се и ноћу боље виде две цркве, старија посвећена светом Ђорђу и млађа, свете Богородице у којој почивају мошти Лазареве миљенице – Јелене Балшић. Би светлости и пре. Светлост која је спајала земљу и небо. Светлост која је осветлила пут када је Скадарским језером запливала и на острву Бешкој засјала ћерка кнеза Лазара – Јелена Балшић. И светлости као да се вековима притајила. Бешку су деценијама походиле виле. Јеленин гроб цвећем китиле. Цвет за цвет. Да процвета. Да отргну од заборава Јелену у чију добродошлицу, кажу, и локвањи су расцветали. И данас цветају. Монахиње цетињске митрополије, Српске православне цркве, око Јелене и манастирског комплекса руке савијају. Ноћу, по њеном трагу, богомољи одлазе, Богу посвећене. По божјем гласу део моштију Јелене Балшић митрополит црногорско-приморски Амфилохије понео је у Крушевац и предао их владици Иринеју, који их је похранио у цркви Лазарици поред моштију њеног оца кнеза Лазара. Последњих година манастирски комплекс се ужурбано обнавља, али са великом пажњом. Камен по камен, да прошлост посведочи и садашњост засија новим сјајем. Да мати Фотини и сестринству олакша бројне свакодневне обавезе. Не случајно, кад Бог хоће и људима се казало да манастири на Бешки чаме у мраку. И онај обновљени и изграђени конак донацијама чланова Српског народног вијећа, посебним и највећим давањима донатора Момчила Вуксановића, Николе Минића и Веселина Лековића, и онај који чека добротворе. Та вест доспела је у медије и заинтересова председника Србије Бориса Тадића. Не задуго стиже глас да је Тадић за „светлост Бешке” уплатио донацију вредну 30.000 евра. Потом се срео са митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем који му је предочио да Бешка, као и остали манастирски комплекси на острвима на Скадарском језеру, нема струју, и да је у плану њено довођење. „Струја је спроведена од Мурића подводним каблом дугим око километар. Тај посао обавио је, као свој прилог, Драган Радоњић из Грбаваца. Струја ће добродоћи за послове који се тренутно раде у оквиру манастирског комплекса. До сада је обновљен стари конак Јелене Балшић, а следи обнова цркве светог Ђорђа, за коју стручњаци кажу да је једна од најлепших у православљу. На ред ће доћи стари манастирски конак, а урађен је и лукобран код пристаништа, потпорни зид. Потом следи уређење степеница, којим је некада Јелена ишла ка храму и конаку. Постављени су резервоари за воду за манастирски комплекс“, каже Симон Ђуретић, председник одбора за изградњу храма. А књижевну награду „Јелена Балшић” за најбољу књигу митрополит Амфилохије, већ две године, злати над Јелениним сјенима. Домаћини су добротвори Српског народног вијећа. Живот Зете, првог темеља српске државе, извезен је у манастиру Бешка у оквиру преписивачке делатности. Четврта кћерка кнеза Лазара и кнегиње Милице, Јелена Балшић око 1386. године удала се за зетског и приморског господара Ђурђа Стратимировића Балшића. После смрти мужа, априла 1403, заједно са сином Балшом управља државом. Иако је у владавини исказивала одлучност и изузетну политичку чврстину, Јелена је била и Лена, односно „Госпођа Лена”, како су је звали, њени следбеници. Скадарском језеру увек неко дође и не задуго поново му се врати. Једино Зетска Света гора, манастири и олтари не дају се померити. И када чамују, светле. А Јелена је за то најзаслужнија. И верни народ. Добротвори њиховом несебичношћу острво однедавно и ноћу осветлише. За сада Бешка. Ускоро Старчево. Морачник… Новица Ђурић (Политика)
Powered by !JoomlaComment 3.26
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."
|
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...