Аутор: МИОДРАГ ЋУПИЋ

«Изабране приче» Миодрага Ћупића представљају избор из десетак збирки прича и приповједака овог истакнутог аутора. Поређане по тематским садржајима, по оцјени критике, оне су прави бисер, како стилски и језички, тако и по својим садржајима. Показују, углавном, свијет «малих људи» - становнике поткровља, сутерена, подрума, ширих урбаних средина и посједују све добре особине кратке приче и приповјетке: савршену форму, јасан и прегледан стил, језгровитост, мајсторски уграђен дијалог, префињену музикалност реченице и унутрашње сазвучје складне прозне оркестрације.

Приче се, од прве до посљедње странице, читају без предаха, па се може закључити да оне по занимљивости садржаја, лакоћи писања, одњегованој реченици, а надасве по понирању у глуви свијет јунака, с циљем разоткривања драма и траума савременог човјека, спадају у значајна прозна остварења на просторима српског говорног подручја. »

...У прошлости су му књиге судски забрањиване и спаљиване, а једна од њих («Јади Горчина Петровића») уврштена је у познату едицију «Роман у Црној Гори»...

ISBN 978-9940-9069-6-2, 2008., 257 страна, повез тврди, 21 цм

Аутор: НОВИЦА ЂУРИЋ

Непознато из живота Десанке Максимовић

- Десанка о моћницима у ондашњој СФРЈ – Брозу, Јованки, Ђиласу, Ранковићу, Удби, прогонима, претњама...
- Десанка о Андрићу, Зоговићу, Крлежи, Црњанском, Лалићу, Давичу, Ани Ахматовој, Мири Алечковић...
- Десанка о Његошу, Његошевој награди и спорењима у Црној Гори   

Пjесникиња у књизи каже:

“Ја не мрзим ни Оскара Давича. Ја мрзим кад он нешто блесаво и дрско учини...”
“Тако сам ја у Удружењу књижевника Србије заједно са осталим писцима била против прогона нашег народа са Косова. Рекла сам тада: да сам мушко, ишла бих да се борим.“
“Ја поштујем Његоша... Осећала сам да ако би Његош знао да сам ја добила награду, не би му било криво...“
“А Крлежа је, знаш, као што је видео муве у Гробљанској улици, поганог језика, и пас и човек, што би рекао народ.“  

Рекли су о књизи:

“Овенчану, а рањену, срео ју је Новица Ђурић и она је баш њему отворила душу...”
(Милован Витезовић)

“Новица Ђурић кроз ове разговоре подсећа на њену књижевну и људску величину али и на њену ширину и отвореност према свету...”
(Драгомир Брајковић)

ISBN 978-9940-535-04-9, 2008., 122 страна, повез тврди, 21 цм

Аутор: РАНКО ЈОВОВИЋ

«Социјално неукротив, песнички непоновљив, он је успоставио високе моралне критеријуме за све оне који би од песништва да начине позу или рутину. Подражавати Ранка Јововића значило би прихватити улогу комичне кафанске маске: оно што би код другог било моралисање, лажно проповедништво и чистунство, код њега је побуна, отпор, злонадање, мука, копање до слободе, подругивање и само подругивање – крајње индивидуализовано песништво.»
(Миодраг Перишић)

«Када би се до детаља реконструисала поетичка подлога поезије Ранка Јововића, онда би важно место у њој имала и наша народна лирика. »
(Радивоје Микић)

«Чекам, Ранко, старост да се затворим у неку празну собу, да седу косу помажем твојим уљем, да средим утиске, да се сетим где смо све били, шта смо причали. И да се исплачем као човек. »
(Светислав Басара)

«...Пјесништво Ранка Јововића можемо схватити и као покушај да се та врста слободе и гордости понуди времену које се поноси другачијим вриједностима.»
(Желидраг Никчевић)

ISBN 978-9940-9069-8-6, 2008., 272 странe, повез тврди, 20,5 цм

Аутор: ДРАГОМИР БРАЈКОВИЋ

«Усуђујем се да кажем да је Драгомир Брајковић, цјелокупним својим пјесничким опусом, православни пјесник. И то не утилитарни, дидактички, пригодни, него је он Православљем означен, озарен, прожет и просвијетљен.
Ко га зна и воли: тихог и сталоженог, и по ходу и говору, и по свему, препознаје у њему умјетника који земљом ходи а Небом своје кораке мјери и збори.»
(О. Василије Томић)

«И доћи ће време да се и за оловком поново зажали, ако не буде исцртавала и повезивала она стара и нова предања о вери у реч, о вери у човека, о вери у веру...
А у Брајковићевим песмама није пукла пушка у 23 слике, већ оловка. Она је та која је прескочила праг, и урезала у таванице и чађаве греде све кашике, оброке, и нејач која се ту прехрани. Песник оживљава прећутане речи и плаши се, јер из «луде руке и празна пушка опали. Читајући Брајковићеву, не само ову књигу, већ и бројне претходне, посебно «Крваву свадбу у Брзави», могла би се прецизно исцртати карта свих његових сеоба.»
(Новица Ђурић)

Преузмите књигу