| Гласници искона |
|
|
| четвртак, 30 април 2009 14:30 | |||
|
«Исконски Метохијац а судбински Морачанин, откако је избјегао у претку војводи Богићу Братојевићу преко Проклетија у Морачу, од звона Дечана звонима Мораче, гоњен од турских гонитеља српске државотворне властеле. Пјесников изгнанички усуд је проклетијски. Три изгнања преко Проклетија у Морачу и два повратка преко Проклетија у Метохију. (“Што се не хће у ланце везати.”) Пјесник ни данас не зна који Арнаут посједује његову очевину у Метохији са које су га 1941. године под заштитом Мусолинијеве солдатеске, а Брозолинијев режим бољшевички 1945. године забранио да се српски изгнаници врате у Метохију, на своје имање и кућна згаришта, населивши на српским имањима Арбанасе. Од Хомера до пјесника мојих дана нижу се успомене на неке мени омиљене поете. По периодици имам разасутих штива ове природе, па ћу их, ако Бог да, неком згодом пронађене у неком новом издању показати људству мојих дана и онима који ће доћи и читати ћириличне књиге.» У овој свесци су штива у стиху инспирисана судбинама пјесника и њихових поетских полета. На маргинама пјесничких штива настала су нека штива ове збирке. (На маргини Пушкинове несрећне поеме «Гаврилијада»). ISBN 86-419-86745-3, 2008., 198 страна, повез тврди, 21 цм Преузми књигу
|
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...