| Муње и молитве |
|
|
| четвртак, 30 април 2009 15:01 | |||
|
«Социјално неукротив, песнички непоновљив, он је успоставио високе моралне критеријуме за све оне који би од песништва да начине позу или рутину. Подражавати Ранка Јововића значило би прихватити улогу комичне кафанске маске: оно што би код другог било моралисање, лажно проповедништво и чистунство, код њега је побуна, отпор, злонадање, мука, копање до слободе, подругивање и само подругивање – крајње индивидуализовано песништво.» «Када би се до детаља реконструисала поетичка подлога поезије Ранка Јововића, онда би важно место у њој имала и наша народна лирика. » «Чекам, Ранко, старост да се затворим у неку празну собу, да седу косу помажем твојим уљем, да средим утиске, да се сетим где смо све били, шта смо причали. И да се исплачем као човек. » «...Пјесништво Ранка Јововића можемо схватити и као покушај да се та врста слободе и гордости понуди времену које се поноси другачијим вриједностима.» ISBN 978-9940-9069-8-6, 2008., 272 странe, повез тврди, 20,5 цм Преузмите књигу
|
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...