Аутор: НОВИЦА ЂУРИЋ

“Поезија Новице Ђурића истиче се својом посебношћу међу бројним српским гласовима у Црној Гори. Она не личи ни једном другом гласу с почетка овог вијека, поготову у погледу форме: дикције, тропа, техничке версификације. На један веома префињен старински начин Ђурићева поезија могла би се назвати “чистом”. Он се ослања највише на метафору и поређење, док његове пјесничке слике, иако садрже призвуке сугестија, излазе у сусрет и захтјевима чулних доживљаја и оних који од ње захтијевају понуђени симболи. У питању је посебан вид Ђурићевог реализма – чак и онда када његове метафоре наговјештавају да је стварност окрутнија, љепша, тужнија или сложенија него што је вјеровао прије тога. Ђурићеве метафоре имају епистомолошку улогу, оне се односе на цијелу пјесму, али често и само на један њен најчешће закључни стих. Његове пјесничке слике најприје показују пјесникову руку спуштену само на један предмет, потом помјерену према ширем простору, и на крају према цијелом универзуму.”

Проф. др Радојка Вукчевић

ISBN 978-86-7954-049-2, 2009., 121 страна, повез тврди, 18 цм