Срби из северне Албаније, и поред седам и по деценија потпуне изолације и асимилације, сачували су језик, обичаје и свест о пореклу.

У граду Скадру и његовој долини, која се простире дуж једног од најбајковитијих језера у Европи, живи тридесет хиљада наших сународника, говоре незваничне процене.

Осим гробова српских војника из Балканског рата, палих за ослобођење Скадра, скадарске трврђаве, које су до XV века градиле све српске династије, крију бројне трагове српског битисања на том простору.

Аутори емисије Актуелно-документарног програма Скадар - српска прича, Горана Младеновић и Братислав Костић, као сведочанство богате духовне и културне историје Срба доносе сведочења наших сународника и снимке остатака српских светиња, које су у највећем броју порушене или претворене у магацине, асфалтне базе или продавнице.

Уредник емисије је Љубисав Алексић. (РТС)

Више на веб адреси РТС.

Коментари

Додај нови

Мишко  - Необична прича   |05-03-2010 22:40:17 Изненађен сам да толико Срба живи у Скадру. Молио бих у име свих нас обичних грађана Српски Национални Савјет да успостави блиски контакт са Удружењима Срба у Албанији и да им сваку помоћ и моралну, стручну и материјалну ако сте у могућности да би наша браћа у Албанији ојачала у својој борби за национални опстанак. Унапред захвалан и свако добро и НАПРЕДАК! Што се тиче нас Срба као и мене лично, сигурно ћу се потрудити да за почетак и порукама(е-поштом) подсетим наше државне органе и институције као и др. удружења и сл. на положај Срба у Албанији ! Живели!

Ni na nebo ni na zemlji  - Da se zna istina   |05-03-2010 23:34:52 U tom prostoru,poznatijem i kao Vraka u nekoliko sela bili su nastanjeni isključivo naši sunarodnici sa 66 prezimena poznatih bratstava u Matici Zemlji. Njihova sudbina kretala se obrnutim redom od istorijskog progresa, jep su u turskoj državi živjeli mirnije i slobodnije nego u novim državama i režimima. Gospodari Crne Gore od početna 18. vijeka znali su i mislili o njima. Uživali su pažnju matice , uz njenu pomoć podizali crkve i škole i bili znani na crnogorskom dvoru.Što je više jačala matična domovina toliko je sve više zaboravljala na njih.Kraljevina Jugoslavija imala je više obzira za albanskog kralja Ahmet Zogua nego za naše ljude koje je taj kralj izlagao teroru i veliki broj prognao sa ognjišta 1934 godine.Masovno raseljavanje pod pritiskom režima, upravo progon preko 200 porodica nastupio je u proljeće 1934. godine, što je zabilježio podgorički list "Zeta" 8. aprila, 22. aprila i 3. juna.Prognani su stizali u Podgoricu a odatle su svi naseljeni na području Kosova i Metohije oktobra 1934. godine. Dalja sudbina u tom novom staništu zadesila ih je novim raseljavanjem 1941. godine. Republika Jugoslavija nije ni znala da u Vračanima, nastanjeni bilo u Vraki ili na Kosovu i Metohiji ima svoje Palestince beskućnike .Ali je karaktristicno za ove ljude da su uvijek održavali žive veze sa maticom zemljom. U prvom redu to je povezanost između Zete i Vrake, koju je uslovljavala plovidba jezerom a i rođačke i druge prijateljske veze koje su se održavale i koja ih je karakterisala. Na svečano krunisanje Kralja Nikole 1910. godine po pozivu je prisustvovalo 8 biranih Vračana. Pojedinačno ili grupno Vračani su i u drugim prilikama odlazili u Cetinje, radi zadovoljavanja raznih zahtjeva od crnogorske vlasti.Za vrijeme ratnih dejstava crnogorske vojske 1912-1913. pri opsadi Skadra Vračani su, muškarci i žene, prenosili ratni materijal i hranu i njegovali ranjenike, mada nijesu mobilisani pod oružjem iz određenih političkih razloga. Sam kralj Nikola sa svojim štabom bio je smješten u selu Grude i Gromir, a po drugim selima u kućama Vračana bili su smješteni štabovi, bolnice i jedinice. U prvom svjetskom ratu 1914-1916. Vračani su bili mobilisani u vojsku.U Vraki su se sklanjali crnogorske komite sa đeneralom Radomirom Vešovićem i Savom Orovićem ("Ratni dnevnik 1941-1945." Orovića). Ove i mnoge druge činjenice govore o neprekinutoj vezi i patriotskim osjećanjima Vračana prema svojoj matici, jer nikada nijesu izgubili osjećaj pripadnosti Crnoj Gori.Prezidijum Skupštine Albanije 23. septembra 1975. izdao je dekret od 4 člana kojim se zabranjuje upotreba nepodobnih imena i prezimena, to je dovelo do nasilne promjene imena i prezimena Vračana.Tako da su preko noći bratstva Zlatičanin, Brajović, Ajković, Krstović, Popović, Šunjević,Vukčević, Radusinović, Janković, Kontić, Babić, Dambarić, Pejčić........postali Taticaj,Ferezaj,Aljkaj,Nikola,Popaj,Pranvera,Pambu ku itd...... Uprkos svemu ovi ljudi su uspjeli da sacuvaju svoj nacionalni ponos,obićaje,jezik,kulturu...........,ali nisu uspjeli da se odupru pritiscima tako da u proleće 1991 godine dogodio se treci veliki progon Vracana.I tada kao i uvijek pravac je bila matica(Tadašnja SFRJ) i uz pristanak Saveznih i organa Republike Crne gore omogucen im je ulazak preko granicnog prelaza Božaj. Upravo sam se toga sjetio dok sam ovo pisao,jer prva grupa prognana usla je u Crnu Goru baš na današnji dan prije 19 godina,dok je druga masovnija grupa ušla u Crnu goru tri dana kasnije 9 Marta 1991 godine,i tako postali prve izbjeglice na teritoriji tadasnje SFRJ........... Tu je novo poglavlje

Анонимус   |25-01-2011 19:18:29 i posle swih teskoca mi smo jaci i drzimo se zajedno

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."