Писмо из Америке

Путописац Ратко Пићурић, који већ деценијама живи у Америци, објавио је на нашем Порталу серију ексклузивних репортажа, прича и путописа који су изазвали посебну пажњу читалаца. Најновији запис о дружење, од пре неки дан, са трогодишњој Оливијом и вештини "слатке уцене" у Ghirrardelli-у на сред Lincoln Road-а, у South Beach-у, оном истом месту што га је Ратко описао у репортажи “Ураган, торнадо...” у јуну 2009. на порталу "Српске новине ЦГ".

* * *

Након што смо први пут Мирјана и ја повели аутобусом Оливију на Lincoln road, то је постао један од њених најомиљенијих излета. Ако треба да се одобровољи или јој се пажња одврати од нечега, најуспјелије је са обећањем да ће ићи аутобусом на Lincoln Road. Подједнако због вожње аутобусом и због свакојаких забава не само за одрасле него и за дјецу. Не зна се у чему више ужива; у сладоледима, сликарима чија је она мета, живим киповима, или гитаристи-пјевачу којему она ужива да зарађене доларе за струне пошто јој он изведе неколико њених одабраних нумера.

Елем, јуче, ја је са великим напором, јаким разлогом и не малим кајањем убиједих да, умјесто аутобусом, идемо колима која сам успио паркирати на погодном мјесту. Али она је запамтила гдје се раније, небројено пута, излазило из аутобуса и улазило на Lincoln Road. Ми смо ушли негдје на средину гдје га она није препознала и прихватила. Почела је да плаче и да виче, понављајући :

“Хоћу на Lincoln Road”, толико да је привукла пажњу пролазника који су ме обасипали осуђујућим погледима као најгорег дјечијег узурпатора, иако нико од њих не би носио троипогодишње дериште у наручју као што сам ја. Видим на мобилном, зове Неда. Таман посла да јој се одазовем, да чује како виче и плаче, па да је више никад саму не пушта са мном! Ко за инат, није било ни живих кипова, ни гитаристе на својим мјестима, пошто се сви ту нацртавају тек предвече. И када ми више ништа није било преостало него да је однесем у кола, па да се вратимо кући, угледах спасоносни натпис на платну разапетом изнад раскрснице. Покажем јој га и питам:

- Шта пише тамо!?

- LINCOLN ROOOAD!!!

Њену радост, усхићење и преображај је немогуће описати. Грлећи ме давила је њеним ручицама и умазала сузама и пољупцима. Неколико дјецобрижника нас није пуштало из вида све вријеме. Да није дошло до преображаја, вјероватно бисмо звали полицију. Овако су сви били задивљени њеном радошћу што је открила Линцолн Роад и како се осјећајно искупљивала код мене. Нико није остао убијеђен да има само три и по године када је без помоћи прочитала натпис, али сам сигуран да су нам сви завидјели.

Видјели сте на слици моју награду за то.

Коментари

Додај нови

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."