У Њемачкој више од 400.000 Срба

четвртак, 04 фебруар 2010 11:07

Берлин – Удео грађана Србије међу странцима у Немачкој достигао је, закључно са 2008. годином, 6,3 одсто.

У Извештају немачке владе о миграцијама, који је урадио Савезни уред за миграцију и избеглице, наведено је да је у Немачкој 2008. године живело 6.727.618 странаца.

Од тог броја 6,3 одсто, односно 424.037 чине држављани Србије. У извештају се наводи да се велики део њих у немачким надлежним институцијама још води са држављанством Србије и Црне Горе, односно бивше Југославије.

Држављани Хрватске чине 3,3 одсто странаца у Немачкој, а Босне и Херцеговине 2,3 одсто.

Сви они у Немачкој живе веома дуго - људи из Србије у просеку 19,4 година, они из Босне и Херцеговине 19,7 и Хрвати у просеку чак 27 година.

У Немачкој живи и 391.000 немачких држављана пореклом из Србије. Они чине 2,5 одсто немачких грађана мигрантског порекла.

У ову групу спадају становници Немачке који су се у њу доселили после 1950. године и њихови потомци.

Грађани Србије, после Турака, најчешће узимају немачко држављанство. Од 94.470 странаца који су 2008. примили немачко држављанство је 25,9 одсто Турака и 7,3 одсто (6.903 особе) Срба.

Од 22.085 странаца који су у Немачкој 2008. затражили политички азил било је тек 3,3 одсто или 729 грађана Србије.

Међу њима је било највише Рома (49,1 одсто), потом Албанаца (25,8 одсто) и 5,4 одсто (39 особа) Срба. (Бета)

Коментари

Додај нови

< Претходна		Сљедећа >

Посљедње
Најчитаније
Ријеч уредника
СРПСКА НОВИНА У СВАКОМ ДОМУ
Призивајући на себе и на све Србе у Црној Гори, Србији, Републици Српској и дијаспори благослов Светог Василија Острошког, чланови редакције интернет-портала «Српске новине – Црна Гора» управо на његов празник крећу у медијски бој у одбрану српске самосвијести у постреферендумској Црној Гори.
ОПШИРНИЈЕ

Видео снимци

Добрића Ерић говори "Песму о дечаку" у Српском културном центру

У жижи

Дaвитељи деце

Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...