С ким Срби имају друштва пријатељства

понедјељак, 25 мај 2009 13:35

Нека вам је Бог у помоћи, незванична је препорука Министарства дијаспоре на питање колико има друштава међудржавног пријатељства у Србији.

- Не знам ко то зна, зовите Матицу исељеника... У Србији постоји много таквих друштава и клубова, али се већина задржи на бомбастичном имену и постоје само на папиру. Ретко се обраћају нама, што је лоше јер су овакве везе међу народима веома значајне за сарадњу на државном нивоу - рекли су у Министарству. И заиста, већина оваквих удружења има непостојеће бројеве телефона или се на њих нико не јавља, а многима је једини циљ да председник и два-три члана друштва добију визе пријатељске државе и ту се свака сарадња завршава.

• Грци су у Теби светковали празнике пријатељства, а Срби су у црквама потврђивали побратимство. За многе народе уврежене су представе о националним особинама и понашању. Француз је тако добар пријатељ и частан непријатељ. Италијан је несигуран и као пријатељ и као непријатељ. Грк је више љубазан друг него одан пријатељ. Србин за личног непријатеља сматра чак и човека с другог краја света, само ако не дели његово мишљење. Шпанац је фамилијаран, више воли рођака по крви него пријатеља по уверењу, и увек чека више од своје женидбе, него од своје нације.

• Док у Србији нико није избројао оваква удружења, у суседној Хрватској она су окупљена у Координацију хрватских друштава пријатељства под вођством Андрије Карафилиповића, и држава то и те како користи за бољи углед у свету. Код нас је то ствар личних афинитета. Тако друштво српско-руског пријатељства с председницом глумицом Иваном Жигон годинама самоиницијативно организује посете високих руских званичника Косову и Метохији, а на стотине деце с Космета борави у Русији. Друштво је основало и дечји хор "Косовски божури", који се прошле године побратимио с руским дечјим хором "Свети Јован Дамаскин" из Петрограда, чији репертоар укључује и више од 30 српских традиционалних, духовних и народних песама.

• Драгослав Милосављевић, председник Друштва српско-турског пријатељства "Инат", са седиштем у Београду, жели да развија пријатељске односе са народом који се по традицији сматра непријатељем, а где живи најбројнија српска дијаспора.

- У Турској живи девет милиона Срба, а нису сви муслимани. Целу једну регију на Црном мору насељавају Турци православци. У Турској живи српска најбројнија дијаспора, а на њих нико не рачуна нити их броји. Они сви званично говоре српски, знају своје српско презиме и која им је слава, иако су муслимани. Они су елита у Турској, а ови из нашег Министарства дијаспоре о томе немају појма, нити су били тамо - објашњава Милосављевић.

• Највећу муку имају друштва пријатељства с бившим републикама. Председник друштва српско-хрватског пријатељства Здравко Марјановић из Бачке Паланке успео је да окупи само 30 чланова за шест година.

- Основали смо ово друштво баш због свих глупости које смо правили. Испада да смо пријатељи са Јапанцима или Корејцима, а немамо добре односе с првим комшијама. Нажалост, реципрочно друштво у Хрватској не постоји, а и нама јако тешко иде јер су напети односи наше и њихове власти - прича Марјановић, чврсто убеђен да нас је упропастила политика.

• Идеју за оснивање друштва српско-црногорског пријатељства у црногорском парламенту дао је председник Народне странке Предраг Поповић пре нешто више од годину дана.

- До јуче смо били у заједничкој држави, а знамо да смо и даље један народ. Међудржавни односи су нам никакви, а Србија и те како има разлога да буде љута на Црну Гору која најављује чак и успостављање дипломатских односа с Косовом. Толико смо рођачки повезани да нам не треба ништа више, али морамо се повезивати и на друге начине. Ја сам дао иницијативу на нивоу парламента, али ванредни избори су све одложили - каже за "Вести" Поповић, који очекује да му црногорска власт ускоро укине црногорско држављанство јер је узео српско, па ће тако бити странац у свом завичају.

• Друштва пријатељства поправљају имиџ државе у свету и жалосно је да их власт третира као личну забаву њихових чланова, посебно ако се има у виду да ми јесмо Европљани, што рече један бугарски писац, али не баш толико. Отуд можда тренд да већина српских друштава склапа пријатељства с далеким народима: Египћанима, Боливијцима, Ирачанима, Либијцима.

Скупе посете Македонији

Друштво српско-македонског пријатељства постоји од 1998, али је радило с прекидима. Основали су га Македонци у Зрењанину, а чланови су и Срби, Мађари, Роми. Секретар друштва Камка Латинкић каже да у Србији живи најмање 30.000 Македонаца, иако их званично има много мање јер се изјашњавају као Срби, Југословени или су неопредељени.

- Организујемо дане македонске културе, изложбе слика, књижевне вечери, а све то зачинимо македонским специјалитетима. Издајемо једном годишње часопис на македонском језику, а покушавамо и да организујемо посете Македонији, што нам тешко иде јер је скупо, а власти у Скопљу нису много заинтересоване да нам помогну. Словенија је ту много издашнија - каже Камка Латинкић.

(www.srpskadijaspora.com)

Коментари

Додај нови

< Претходна		Сљедећа >

Посљедње
Најчитаније
Ријеч уредника
СРПСКА НОВИНА У СВАКОМ ДОМУ
Призивајући на себе и на све Србе у Црној Гори, Србији, Републици Српској и дијаспори благослов Светог Василија Острошког, чланови редакције интернет-портала «Српске новине – Црна Гора» управо на његов празник крећу у медијски бој у одбрану српске самосвијести у постреферендумској Црној Гори.
ОПШИРНИЈЕ

Видео снимци

Добрића Ерић говори "Песму о дечаку" у Српском културном центру

У жижи

Дaвитељи деце

Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...