Отворено писмо председнику Републике Србије, г. Борису Тадићу, поводом планиране резолуције о Сребреници

Поштовани г. председниче,

Ми Срби и грађани Србије из Српске Омладинске Заједнице у Канади неизмерно волимо нашу Отаџбину, Србију, и годинама се трудимо да подигнемо углед Срба и Србије у Северној Америци, па и шире. Организовали смо протесте против једностраног проглашења независности сепаратиста на Космету у 10 градова Канаде, учествовали смо у хуманитарним акцијама за српски Космет, и допринели смо снимању хваљеног филма ''Косово: Можете ли да замислите?'' који говори о трагичном животу Срба у косметским енклавама и упознава стране гледаоце са правим стањем на српском Космету.

Срби из северне Албаније, и поред седам и по деценија потпуне изолације и асимилације, сачували су језик, обичаје и свест о пореклу.

У граду Скадру и његовој долини, која се простире дуж једног од најбајковитијих језера у Европи, живи тридесет хиљада наших сународника, говоре незваничне процене.

Срђан Срећковић

Предлози Министарства за дијаспору о олакшавању нострификација диплома и признавања лиценци за рад припадницима дијаспоре прихваћени су у оквиру допуне Акционог плана Националне стратегије одрживог развоја.

Пише: РАТКО ПИЋУРИЋ

Било их је из свих крајева Црне Горе, Херцеговине, Далмације и Лике окупљених у рударском ‘кемпу’ у Монтани. Сви су се медјусобно добро познавали, јер су били упућени једни на друге и у руднику за вријеме рада и у слободном времену које су углавном проводили у насељу - ‘кемпу’. Након вишесатног исрпљујућег рада у руднику, послије тога најнужнијег освјеживања и окрепљивања, већина рудара би брзо попадала у кревете начичкане у пространим рударским баракама. У неким, рудари су се одмах препуштали одмору и спавању, а у некима су се по навици окупљали да заједно попуше последњу цигарету или претресу најновија збивања. Посебно је била занимљива барака у којој се био смјестио Видак, познати причалица свакојаких прича, својих и тудјих доживљаја. У томе се био толико извјештио да су многи ако су некада испричали неки свој или тудји доживљај, њему препуштали да га он поново исприча. Због таквог и толиког причања прозваше га Бајка.