| СНП и НОВА парламентарну немоћ надомјестиле би укидањем Српског националног савјета |
|
|
| сриједа, 08 септембар 2010 09:27 | ||||||||
"Будући да сте свјесни да ова ситуација демаскира вашу политику и да у потпуности даје за право концепцији Српског националног савјета, ви убрзано радите на стварању услова за гашење Савјета, али нијесте спремни ни на напуштање институција система и на ванпарламентарну борбу, јер страначке интересе претпостављате општим народним", каже се између осталог у отвореном писму које је данас лидерима Социјалистичке народне партије и Нове српске демократије, Срђану Милићу и Андрији Мандићу, упутио предсједник Српског националног савјета др Момчило Вуксановић. Писмо упућено овим партијама преносимо у цјелини: Поштована господо, Ваш прокламовани начин борбе за одбрану права наше дјеце на школовање на српском језику води право у најтежи српски пораз – у убрзано затирање српског језичког идентитета. Јасно се види да немате моћи да промијените Општи закон о обазовању и васпитању, а још мање је имате да се изборите за промјену Устава. Нијесте спремни ни на напуштање институција система и на ванпарламентарну борбу, јер страначке интересе претпостављате општим народним. Ваше тврдње да су активности Удружења родитеља „Стоп дискриминацији“, чије сте формирање подржали, зауставиле увођење наставе на црногорском језику представљају наставак агоније српског народа јер сте њима само још једном „легализовали“ срамну одлуку бившег министра Бацковића звану – матерњи језик. Тако сте омогућили режиму да направи корак даље у свом пројекту затирања српског језика и да амортизује евентуалне побуне забринутих родитеља. Властодршцима сте обезбиједили да на миру одштампају граматику црногорског језика и да сву педагошку документацију и унутрашњу и спољашњу коресподенцију у школама почну да воде на црногорском језику. Резултат тога су трауме дјеце чије интересе наводно браните, а празне ријечи министра Стијеповића о одлагању увођења наставног предмета црногорски језик у многим школама се уопште не поштују. Ви, међутим, те његове ријечи истичете као ваш велики успјех. Такви потези вама омогућавају да политички преживите у овом, по српски народ драматичном тренутку, али ће зато последице које ће ускоро услиједити бити неупоредиво теже од референдума из 2006. године. То је јасно ако се зна да сте у парламентарној борби немоћни да заштитите српски народ и његов језик због тога што су Срби изложени мајоризацији, а српски језички, културни и национални идентитет, затирању и насилној асимилацији. Будући да сте свјесни да ова ситуација демаскира вашу политику и да у потпуности даје за право концепцији Српског националног савјета, ви убрзано радите на стварању услова за гашење Савјета. У томе имате подршку свих српских непријатеља. Уколико се то деси, ви ћете укинути и последњи уставно-правни механизам који српском језику омогућава да преживи у црногорским школама јер чак и кад би режим испоштовао усмено обећање министра Стијеповића да до краја текуће школске године остане предмет матерњи језик, доћи ће 1. септембар наредне школске године. Уколико тада не буде постојао Српски национални савјет, неће бити ни уставне нити законске могућности за коришћење механизама заштите кроз уставно-правни поредак, па ће наша дјеца морати похађати наставу на црногорском језику. То је оно што ви нудите у пресудном тренутку одбране српског језичког идентитета! Ми из Српског националног савјета вам то нећемо дозволити. Стога, да не би долазило до нашег међусобног медијског сатирања у овако тешком тренутку, предлажемо вам двије дјелотворне могућности одбране права наше дјеце на школовање на српском језику. Прва је да због дискриминације која се спроводи над српским народом, а тиче се не само језика него укупног статуса српског народа, као институције и политички представници нашег народа изађемо из уставно-правног система. То би подразумјевало гашење Српског савјета и враћање мандата парламентарних политичких субјеката на свим нивоима, од државног парламента до локалне самоуправе, како бисмо заједно са другим српским институцијама и невладиним организацијама кренули у бескомпромисну ванпарламентарну борбу за промјену устава и уставно дефинисање српског као службеног језика, а Срба као једног од конститутивних народа. То би српском народу вратило вјеру у праведан исход. Препознала би се лична жртва, одлучност и искрена намјера за одбрану општег народног интереса. Пробудила би се енергија коју је пригушила апатија узрокована толиким политичким поразима у последње вријеме. Друга могућност је да се на основу Устава, преко механизма посебних права из члана 79. издејствује формирање одјељења за наставу на српском језику за дјецу српског језичког идентитета. Ни коришћење ове могућности не спречава борбу за промјену Устава и уставно дефинисање Срба као конститутивног народа, а српског језика као службеног. То је и наш крајњи циљ. Српски национални савјет је безброј пута то јавно саопштио. Средњег пута нема! Ви сте на потезу!
Powered by !JoomlaComment 3.26
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."
|
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...