| Отворено писмо Српског националног савјета руководствима Социјалистичке народне партије и Нове српске демократије |
|
|
| сриједа, 01 септембар 2010 12:55 | ||||||||
Поштована господо, Данас је 1. септембар, почиње нова школска 2010/11. година. Ученицима основних и средњих школа, студентима, наставницима и професорима који припадају српском језичком идентитету, који чини 63 одсто укупне популације у Црној Гори, наметнут је црногорски језик као једини службени, док је српски језик сврстан у групу језика који су у службеној употреби и представљају језике мањинских народа. Као једини политички представници српског народа у Црној Гори имате обавезу да предложите ефикасан начин одбране српског језичког идентитета, који ће бити општеприхваћен и обавезно успјешан. Када је донесен устав постреферендумске Црне Горе било је јасно да ће он бити на штету српског народа и његовог језика. Српско народно вијеће тада је од српских посланика тражило да врате мандате, чиме би се оспорио легитимитет таквог антисрпског акта, али је тај предлог одбачен. Умјесто да српски посланици тада покажу одлучност, опредијелилили су се за алтернативе на нацрт устава од којих ниједна није уважена, да би нешто касније њихов садашњи коалициони партнер код изгласавања обезбиједио двотрећинску подршку уставу и пресудно допринио извођењу уставног геноцида над Србима. Након тога је постало јасно да српски посланици у парламенту не могу ништа постићи и да је питање дана кад ће се десити оно што се сада дешава – да српски језик буде и формално и суштински гурнут у статус језика мањинског народа, а нашој дјеци наметнута настава на програмима и језику који нијесу српски. Тим насиљем српски народ је доведен у уставно-правни статус мањине, иако Срби ни по бројности ни по историјском праву то нијесу. С обзиром да је устав легализовао мајоризацију, једина алтернатива прихватању мањинског статуса од стране Срба јесте убрзано затирање српског националног, културног и језичког идентитета. То алармантно показује недавно усвајање и хитна примјена измјена Општег закона о образовању и васпитању. Такав развој политичких догађаја јасно показује да су Срби доведени у позицију да морају или користити мањинске механизме за заштиту идентитета, или се помирити са нестајањем. Као српска политичка елита, ви сте након доношења устава наставили по старом, као да се ништа важно није десило, с политиком додворавања западним амбасадама у Подгорици, с причама о евроинтеграцијама, о мирењу завађене и спајању располућене Црне Горе, о борби против организованог криминала итд. и с оптужбама како Српски национални савјет, који је у међувремену формиран, хоће да за рачун режима Србе претвори у мањину. Неки од вас, они најгласнији у том етикетирању Српског националног савјета, напрасно су „заборавили” да су након референдума здушно заговарали тезу како је свеједно хоће ли Срби идентитетска права остваривати као конститутиван народ или као мањина. Неаргументовано, са жељом да пред вашим бирачким тијелом оправдате неуспјех у одбрани идентитета сопственог народа, свакодневно, и јавно и методама шаптања, ширите неистине како савјет за режимске паре глуми националну мањину. Српски национални савјет је тај новац, који је иначе био намијењен другим националним заједницама, употребио за реализацију озбиљних пројеката на корист српског народа. Пројекти су живи и врло препознатљиви – стипендирање више од 50 студената српске националности и свих студената са Одсјека за српски језик и књижевност, формирање интернет портала „Српске новине ЦГ”, пуштање у рад српског радија „КУЛ”, покретање магазина „Српске новине”, формирање Матице Срба у Црној Гори, подржавање издавачке куће „Српска књижевна задруга СНВ” са највећим бројем издатих наслова у последњих неколико година у Црној Гори, формирање „Српске ТВ” за чији се почетак рада чека само сагласност Агенције за радио-дифузију и многе друге активности усмјерене на помоћ Српској православној цркви у Црној Гори, невладиним организацијама и појединцима. Поставља се питање шта су за протеклих петнаестак година други српски субјекти и организације урадили за добро српског народа у смислу одбране његовог идентитета. Сада, када је јасно да су Срби у парламенту политичка мањина, без икакве могућности да у њему било шта мијењају, оптужује се савјет да смета у наводној одбрани српског језика. Српски национални савјет је спреман да прихвати сваки облик ангажовања који је неопходан за одбрану српског идентитетског интереса. Савјет види само два могућа начина одбране српског језика и српских идентитетских права у Црној Гори и то: 1. Доследно поштовање Устава Црне Горе и остваривање права српског народа кроз поглавље устава Заштита идентитета, што је и концепција Српског националног савјета. Ова концепција отвара потпуно извјесну могућност одбране свих легитимних колективних и појединачних права носилаца српског националног, културног и језичког идентитета. 2. Због тешке дискриминације српског народа, напуштање и радикално непоштовање уставно-правног система Црне Горе од стране свих српских политичких субјеката, институција и невладиних организација, све до остварења легитимних захтјева на равноправност по свим основама српског народа са другим националним заједницама. Овај концепт захтијева, гашење Српског националног савјета, враћање мандата српских посланика Скупштини Црне Горе, враћање свих одборничких мандата српских одборника у локалним парламентима, уз пуну консензуалну сагласност на овај вид борбе са свим ванпарламентарним српским политичким партијама и невладиним организацијама, све до промјене Устава Црне Горе која би подразумијевала уставно дефинисање Срба као једног од конститутивних народа и српског као службеног језика. Српски национални савјет прихватиће једну или другу концепцију одбране идентитетских права, али неће прихватити начин безуспјешне декларативне борбе политичких субјеката, за које није сигурно да им је национални интерес српског народа изнад партијског и личног. Средњег пута нема, јер ће се све тужбе, жалбе, иницијативе завршити као у случају никшићких професора. Ви сте на потезу. С поштовањем, др Момчило Вуксановић,
Powered by !JoomlaComment 3.26
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."
|
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...