Цене поврћа, воћа и осталих намирница на приморју астрономске, сматрају наши туристи. Црногорци наплаћају све што може да се наплати, од паркинга и таолета до клима уређаја, док је већ стандардно да за две лежаљке и два сунцобрана треба издвојити чак 10 евра дневно

Без туриста из Србије нема туризма, реченица је која се често може чути у ресторанима на Црногорском приморју. Иако се статистички и ове године значајан проценат грађана наше земље одмара у Црној Гори, утисак домаћина је да их је ипак много мање него ранијих година. Разлоге траже у томе што су без виза ове сезоне многи туристи из Србије имали избор, па су одабрали летовање на другим дестинацијама. Ипак нико не помиње цене, које су дуж црногорске обале у рангу летовалишта у Грчкој, а значајно више од оних у Хрватској.

Шта су Црногорци ове године урадили да привуку већи број туриста? И док на локалним медијима свакодневно бруји да је сезона опет пропала (толико се жале да човек није сигуран да ли је то стварно тако јер су плаже ипак пуне), туристички радници изгледа нису озбиљно схватили поруке своје државе да им ове године треба посебна стратегија због кризе. Очекивали смо приступачније цене и бољу услугу до најближег мора, а добили смо много мање. Цене су астрономске, а услуга испод просека.

– Платили смо апартман 30 евра дневно за нас четворо, али петнаестак минута пешачења од плаже. Пет евра нам наплаћују коришћење климе по дану и мислим да је то пристојна цена. Али ми смо више изненађени ценама воћа и поврћа. Килограм грожђа је 4,90, диња евро, кукуруз 30 до 50 центи, а кромпир 60 до 80. Парадајз је 1,5 евро, што је стварно претеривање. О трошењу на плажи и у ресторанима да не говорим. Чак је и сладолед, онај индустријски, скупљи и до 40 одсто него у Србији. Не може се овако радити, није туризам за свакога, каже један Јагодинац, који је на одмор у Петровац дошао са породицом.

Осим цена највише замерки туристи имају на прљаво море. Два пута у току дана, око поднева и 16 сати на градској плажи, али и оближњој Лучици, буквално не може да се уђе у воду од кабастог смећа које плива по води. Мештанка која у Лучицама продаје сладолед признаје да се не купа већ неко време, јер је наводно канализациона цев, мало даље од обале пукла и нико неће да то поправи.

– Не купам се и слажем се да то није у реду према људима који се овде одмарају. Најгоре је због деце, јер добијају алергију и онда се одмор претвара у ноћну мору, објашњава она, док је власник оближњег кафића категоричан да нема ни говора о канализацији и отпадним водама.

– Море је чисто, то је ђубре које бацају туристи, а и они са бродова, убеђује он групу гостију из Србије који се буне и траже од закупца плаже да очисти воду по којој пливају памперс пелене, кесе, флаше....

Ако неко наплаћује десет евра за две лежаљке и сунцобране онда је ваљда ред да очисти море, добацују они „домаћину“ плаже, док овај показује на „капетана“ омањег чамца на коме пише „чистач“ док испија пиво под сунцобраном.

– Ево ти га наћерај да очисти, ја му говорим ал, неће, правда се газда, сада већ притиснут групом гостију која хоће да иде са плаже и узме паре од лежаљки назад. Капетан нерадо оставља хладно пиво и седа у чистач. Два круга и опет под сунцобран. – Стварно није у реду, закључују бесни гости.

Да је Црна Гора прескупа за наш стандард то може да провери свако ко је посети овог лета, јер домаћини су се потрудили да два месеца сезоне зараде, изгледа, за целу годину. Осим еколошке таксе наплаћује се све што се може наплатити. Паркинг се по сату наплаћује од 0,5 до два евра, тоалет од 0,5 до евро, осим за госте кафића. Цигарете су само у продавници исте као у Србији, док у киосцима уз плажу поскупљују и до 50 одсто.

– Хтели смо у Хрватску на летовање, али тамо није безбедно, првенствено мислимо на аутомобил са српским таблицама. Пратили смо цене на Интернету и закључили да је у Хрватској смештај скупљи него у Црној Гори, али је ванпансионска потрошња јефтинија. Ево завршили смо овде, ауто је безбедан, али све друго је испод наших очекивања. Црногорци хоће паре, али ништа не нуде, због чега имам утисак да би били најзадовољнији да пређемо границу, оставимо паре и вратимо се у Србију. Са таквим искуством тешко да ће ме Црна Гора видети и следеће године, каже Дејан из Крагујевца.

Кревети на мору, рецепција у Москви

Породици Руса који се башкаре у првом реду на плажи у Лучицама прљавштина изгледа не смета. Мало даље у брду добро напредују радови на њиховом стамбеном комплексу. Више их брине добијање дозвола које је успорено последњих месеци, али од Црне Горе не одустају. Кажу природа је јединствена, а цене добре. И што је најбитније не требају им визе, а то је основни разлог њиховог доласка на Црногорско приморје.

Када питате Црногорце, нису баш задовољни, јер и Руси, додају, све теже дреше кесу и броје кусур до последњег цента. У ресторанима се троши умерено, а бакшиша углавном нема. Иначе, иако су Црногорци овог лета малтене све подредили гостима из Русије (све је на руском, од билборда, реклама до јеловника) прича се да се овог лета у Црној Гори одмара тек трећина очекиваних гостију из Русије.

– Сва очекивања су усмерена ка Русима, али њих више не занима елитни туризам него искључиво смештај и море. Имају овде своје апартмане и зато се прича да су кревети овде, а рецепција у Москви. Црногорци су олако схватили ове госте и надали се да ће трошити као пијани Руси по Европи, али они који имају дубљи џеп, њима није проблем визе, па летују на Сардинији, Сицилији, Шпанији и грчким острвима. Овде долазе просечне породице које као и Срби, немају новца на претек, каже Миливоје сезонски радник у Петровцу.

Какви гости такве цене

Да се цене формирају према платежној моћи гостију и то произвољно показује пример из Чања. Дуж шеталишта које је прошле недеље било препуно цене су знатно ниже. Тако је парче пице евро, кокице од 0,30 до 0,50, воће је јефтиније за 40 одсто, као и цене у кафићима. Највише гужве било је на лесковачком роштиљу, јер кошта као и у Београду, на пример. Пераје које у Петровцу коштају 17, у Чању могу да се купе за десет евра, а на шеталишту је и велика кинеска продавница у којој роба кошта колико и у новобеоградском кинеском тржном центру.

Воли вас Воли

Трговинско предузеће „Воли” које има петнаестак супермаркета, углавном на приморју, једно је од најпосећенијих и најснабдевенијих. У овој радњи чоколадна бананица стаје 0,20, литар млека евро, хлеб је 0,60, крофна 0,40, колико кошта и кифла. Килограм чајне кобасице је 16 евра, мортаделе 6,50, качкаваља десет евра. Паковање од десет јаја је 1,40, два литра кока-коле 0,93, а сто грама кафе 0,65 евра. У асортиману доминирају производи из Србије, али има и робе из Хрватске и Македоније.

Цене воћа су у овој радњи једнаке оној на пијацама и , према речима купаца из Србије, изузетно високе.

ПРЕПОРУКА

Они који не желе да им се одмор заврши оног тренутка када напусте апартман, повратком у Србију преко севера Црне Горе и делом Босне имаће прилику да прођу кроз пределе који остављају без даха. За разлику од путовања кроз опасан кањон Мораче, када се из Подгорице крене према Никшићу наилази се на Даниловград, градић који се сместио у предивном крашком пољу и зеленилу које одудара од црногорског крша. У правцу Никшића пут води поред манастира Острог до којег се може стићи долином реке Зете. Од скретања за Острог до Никшића има још 13 километара, а путнике иза Никшића у правцу Плужина чекају предивни призори благо заталасаног севера Црне Горе прекривеног зеленилом. Одатле се може и на Дурмитор, али пут у правцу Србије води преко Плужина и Пивског језера које је настало после изградње хидроцентрале и бране Мратиње, иначе друге по величине такве грађевине у Европи. Кањоном Пиве стиже се до Шћепан поља где се спајају Пива и Тара и настаје Дрина. Иза граничног прелаза Црне Горе и Босне и Херцеговине пут у дужини од 20 километара је изузетно лош, али вреди проћи кроз ту природу у којој већ годинама ничу кампови за рафтинг Таром и Дрином. Овај пут води у Фочу где се излази на одличан магистрални пут у правцу Горажда, Устипраче, Вишеграда и даље граничног прелаза Котроман на Мокрој Гори у подножју Таре и Златибора.

Јелица Антељ (Политика)

Коментари

Додај нови

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."