| Капичић убијао и са 300 килограма експлозива |
|
|
| уторак, 10 јануар 2012 10:50 | ||||||||||||||||||||
Мира Мандић Подгорица – Пензионисани генерал Јово Капичић неће моћи мирно да шета Црном Гором јер преживели голооточани прете тужбама, а учитељица у пензији Мира Мандић из Бара најавила је да ће Врховном државном тужилаштву Црне Горе поднети кривичну пријаву против Јова Капичића због кривичног дела ратни злочин. „У договору са мојим братанићем Андријом Мандићем и другим члановима породице, а након књиге у којој се Капичић хвали убиством Мандићеве групе на Сињавини, поднели смо Тужилаштву Србије кривичну пријаву против њега. Дело ратног злочина не застарева, па ћемо у случају да се Јово Капичић пресели у Црну Гору исту такву пријаву поднети и Врховном државном тужилаштву Црне Горе“, рекла нам је учитељица Мира. У књизи „Голи отоци”, Капичић је, величајући моћ којом је располагао као министар унутрашњих послова Црне Горе, према речима Мире Мандић, лично издао наређење да се убије шест људи на врху Вратло, на планини Сињавини, фебруара 1947. године. Међу тада убијенима је и њен отац, предратни судија Војног суда Краљевине Југославије Миљан Мандић, у време рата командант колашинске бригаде Југословенске војске у отаџбини. „Руководство Комунистичке партије Југославије убијало је угледне грађане Црне Горе који нису симпатисали комунистичке идеје. Пожељна мета острашћених револуционара, пролетера, постали су интелектуалци, официри, краљеви, државни чиновници, угледни домаћини, свештеници и сви други за које се процењивало да представљају темељ традиционалног друштва какво је до напада Немачке постојало у Краљевини Југославији“, прича нам Мира. А затим нам Мира саопштава невероватан податак: „Мене, моју сестру Миланку, моју мајку и баку у фебруару 1947. године, по наређењу Јова Капичића, министра унутрашњих послова Црне Горе, војници Озне користили су као живи штит док су покушали, у пећини Вратло, да убију мог оца. По наређењу тог монструма, о чему је он делимично говорио недавно, убијен је мој отац, заједно са својим саборцима, а ми остали носимо трауме од којих нас једино смрт може ослободити“. На основу Капичићевог наређења 1947. године на Сињавини, по њеном казивању, убијен је и Миладин Кнежевић из Шаранаца, а прави погром доживела је породица Илинчић из Липова, која је изгубила четири члана – Јанка, Драгутина, Миливоја и Миољку. „Ја сам тих дана 1947. имала четири године, а моја сестра две. Војска је опсадирала пећину у којој су се налазили. И тада на сцену ступа тадашњи министар унутрашњих послова Јово Капичић. Само је он могао осмислити план да се доведу чланови породица опкољених и да се користе као живи штит у покушају заробљавања или ликвидације припадника некадашње Југословенске краљевске војске. Довели су чак и моју баку, стару 70 година, мајку у седмом месецу трудноће, сестру и мене“, прича Мандићева. По њеним речима, Капичић у књизи саопштава да је „довукао 300 килограма експлозива“ и наредио да се пећина минира, а „експлозија се чула до Берана“. „Поред мог оца Миљана, у пећини су били Јанко, Драгутин, Миливоје и Миољка Илинчић, Миладин Кнежевић и Милорад Вуковић. Једини је Вуковић преживео експлозију и после 40 дана изашао је из рушевина брда, али га је недуго након тога убила тадашња власт“, додаје Мандићева. Као да страдањима најближих учитељице Мире Мандић из Бара није било краја. „Мени су 1951. године отровали брата од четири године. То је по наређењу тадашње колашинске власти урадио доктор Шоломов. Он му је дао инјекцију и када више није могао да поднесе терет тог злочина, пошао је и то испричао Зорки Бећковић, након чега је напустио Колашин и одселио се за Сарајево“, кроз сузе нам казива Мира. Због мука које су преживели на Голом отоку, као и на хиљаде оних чије су кости остали у овом казамату потомци њихови али и још неки живи голооточки мученици најавили су да ће пред црногорским судовима, и не само пред њима, потражити правду и „Јово Капичић буде осуђен као највећи ратни злочинац“. Новица Ђурић (Политика)
Powered by !JoomlaComment 3.26
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."
|
||||||||||||||||||||
Кад отворим очи – шта видим… Онај који руководи свим и свачим, који одлучује ко ће кад да се роди и кад ће да умре, тај коме се кад смо слаби и уплашени молимо, а кад смо бесни и силни на њега хулимо – ових дана нас је као у оној бајци бацио у ЛЕД… Додуше, знам човека из једног села који проверено тврди да иза свега овога стоје Американци, за Русе је сигуран да су недужни...