Истрага завршена резултата нема

субота, 07 август 2010 13:17

Сјећање: Обиљежена је шеста годишњица од убиства Душка Јовановића

Оно што је заједничко свим обавјештењима доспјелих до јавности је да неко заиста покушава да чињенице претвори у дезинформације и обратно. Пошто полицијско-судски органи не желе да подијеле са нама своја сазнања о томе, остаје нам да претпоставимо да не смију, јер неко моћнији и од полиције и од судства и од државе то не дозвољава

Прошлог четвртка обиљежена је шеста годишњица од убиства Душка Јовановића, главног и одговорног уредника подгоричког дневника „Дан“.

Ни данас послије толико година, премијер Мило Ђукановић и одговорни из Владе Црне Горе, нијесу испунили обећање дато породици покојног Јовановића и црногорској јавности да ће „открити и привести правди све починиоце и наручиоце“ овог злочина.

Сасвим је извјесно једино да је актуелни црногорски премијер заборавио на дато обећање, јер ово злочинство над Душком Јовановићем, али и слободним новинарством у Црној Гори, више не помиње, колико да га није ни било.

Тадашњи министар унутрашњих послова Драган Ђуровић је (не)намјерно једини испунио дато обећање:

- Или ће се открити убица, или ја нећу бити министар! – изјавио је министар дан послије Душковог убиства. Нажалост, иако је јавност ово схватила као охрабрење свима којима је правда на срцу, Ђуровић није министар, само из разлога због којег нијесу ни многи други у ротацији кадрова ДПС-а.

Саизвршилац без извршиоца

Правосуђе Црне Горе, очигледно је немоћно да ријеши овај и низ других случаја ликвидација са политичком позадином, што најбоље говори о „независном судству“ и уској везаности правде и политичко-мафијашке коалиције у Црној Гори. Све што се званично зна о овом догађају, знало се послије неколико првих дана полицијске истраге. Ових шест година или ништа није рађено, или се скрива оно што је пронађено.

Јединственост судског поступка вођеног у Подгорици је да је осуђен Дамир Мандић за кривично дјело саучесништва, чиме је створен привид ријешеног случаја. Међутим, црногорско правосуђе је сметнуло са ума да при овим кривичним дјелима постоје извршиоци и наручиоци, који су по степену кривице изнад „жртвеног јагњета“ у лику „саучесника“ Дамира Мандића.

Заступник породице убијеног Јовановића, адвокат Будимир Дармановић, каже да не вјерује у спремност државе да до крај расвијетли овај злочин: ,,Као пуномоћник породице Јовановић, на основу свега што је урађено у расвјетљавању убиства Душка Јовановића, једино што могу да изразим је незадовољство, јер поступак је једино окончан против једног лица, као саизвршиоца, а уопште није процесуиран против других лица. Да и не говоримо о окончању поступка иако је евидентно је да је, након свих доказа, у убиству учествовало више лица. Имам утисак да је све рађено да се ништа не уради.”

Да је адвокат Дармановић у праву, говори цио ток поступка, у којем су од стране посматрача и извјештача, констатоване само нелогичности. Мандић је добио неколико пресуда. По првој је ослобођен, другом је кажњен са максималних 30 година, а посљедњом пресудом казна му је смањена на 18 година затвора. Пошто су на пресуду уложене жалбе, очекује се нова рашомонијада у овом поступку, приликом новог суђења.

Двојица судија који су водили поступак Радован Мандић и Лазар Аковић, не само што су остали без случаја, већ су напустили и суд! Зашто, питање је којим ће се позабавити надлежни у некој срећнијој Црној Гори, која ће доћи по силаску са власти овог режима, бар по законима биологије.

Полиција зна, али неће да каже

Још чудније је понашање врха полиције у овом случају. Од почетног обећања министра Ђуровића, до контрадикторности у које је сопственим изјавама упадао његов насљедник Мићо Орландић, па до данашњег директора полиције Веселина Вељовића, који је недавно, одговарајући на новинарско питање, казао:

- Полиција посједује податке који нијесу за објављивање, а који су за нас са апсолутним степеном тачности, важности и поузданости и ми са полицијског аспекта имамо тај случај врло јасан и врло добро позициониран са чињеницом да када је полицијско сазнање о том случају, ми немамо тајни у том предмету!?

Ако нас памет добро служи, Вељовић је поручио црногорској јавности да је случај ријешен, јер „полиција нема тајни у том предмету“ . Ако је тако зашто се наставља „дављење“ правде у Црној Гори, али и породице и јавности Црне Горе.

И током саме фарсе „вођења истраге“, у режији ДПС-СДП кадрова у врху полиције, намеће се безброј питања. Наиме, Мићо Орландић је у неколико наврата потврдио да су Вук Вулевић и Армин Османагић лица за којима се трага и за које постоје „сазнања да су учествовали у убиству Душка Јовановића“, иако у оптужници по којој су се обављали судски претреси, ова двојица нигдје нијесу помињана. Касније, када су постали доступни полицијско-судским органима, не постоји ниједан помен о њиховој умијешаности у Јовановићеву ликвидацију.

Списак нелогичности се овдје није завршио. Оно што је заједничко свим обавјештењима доспјелих до јавности је да неко заиста покушава да чињенице претвори у дезинформације и обратно. Пошто полицијско-судкси органи не желе да подијеле са нама своја сазнања о томе, остаје нам да претпоставимо да не смију, јер неко моћнији и од полиције и од судства и од државе то не дозвољава.

Биографија Душка Јовановића

Душко Јовановић је рођен 10. фебруара 1964. године у Подгорици. Завршио је Правни факултет. Радио је као директор Управе јавних прихода Црне Горе до 1997. када је смијењен након распада некада јединствене Демократске партије социјалиста чији је био члан.

Након раскола у ДПС приклонио се Социјалистичкој народној партији Момира Булатовића. У СНП је био члан Главног одбора и посланик у Скупштини Црне Горе.

Јовановић је у парламенту оштро критиковао црногорску власт због економско-социјалне политике.

Послије расцјепа СНП 2001. године, поново се приклонио струји бившег црногорског предсједника Момира Булатовића, чије су присталице основале нову партију Народну социјалистичку странку. Док је био посланик СНП-а, непознате особе су га напале испред зграде у којој је становао. Нападачи су га претукли и отели му торбу, у којој је, према његовом свједочењу, била документација. Из политике се повукао након што је Булатовић одбио да преузме руковођење новооснованом Народном социјалистичком странком.

Убијен је испред редакције дневних новина “ДАН”, чији је био власник и главни уредник, непосредно прије поноћи, када је у уобичајено вријеме излазио из просторија редакције. Прије тога Јовановић је ангажовао лично обезбјеђење, послије низа пријетњи које су му учестало пристизале. Нажалост, ни то није било довољно да се заустави злочиначки наум.

Мандић припадник МУП-а?

Многи показатељи су говорили о томе да је Дамир Мандић припадник МУП-а, а неки свједоци су потврдили да је носио легитимацију припадника Државне безбједности.

Мандићев адвокат Јочић каже да му је клијент рекао да је био у контакту са тајним службама – и да су му оне 1997. године наложиле да дистрибуира оружје присталицама тадашњег предсједника Ђукановића, у вријеме партијског сукоба са Момиром Булатовићем око вођства у Демократској партији социјалиста.

Године 2001., Ђукановић, који је сада премијер, помиловао је Мандића за кривично дјело почињено двије године раније.

- Ја не могу да поричем да сам добијао и аутоматско оружје и то са металним кундаком који се преклапа. То је оружје мени давао МУП. Неке од пушака сам давао људима за које ми је из полиције речено да им дам. Говорено ми је: “Дај друговима, да нас буде више” - казао је Мандић истражном судији Радомиру Ивановићу.

Из МУП-а ни до данас није стигао јасан демант ових навода.

Ранко ДАБЕТИЋ

Коментари

Додај нови