Петровић: До краја 17. вијека у списима на српском језику ни у православној ни у католичкој цркви није се знало за латиничко писмо...
Кусовац: Нијесмо занемарили ни чињеницу да ће оваква ‘Побједа’ бити лакше доступна грађанима Црне Горе којима црногорски није матерњи језик...
Трипковић: Ово је пружетак пута који је покушао да трасира Пирцио Бироли...
Секуловић: Оно што је за Црну Гору обнова суверености и државне самосталности, за “Побједу” је прелазак на латиницу
Ђурковић: Уредник дневног листа „Побједа“, обрадовао је све аутентичне црногорске усташе доносећи коначно „Побједу“ на латиници! Машала!

Дневни лист “Побједа” преласком на латинично издање доказао је да није пупчаном врпцом везан за своје читаоце, већ за партијске директоре, и оне који столују као неприкосновена власт у Црној Гори, а који себе проглашавају изумитељима државне независности и - нове латиничне “Побједе”.

Пораз традиционалне „Побједе“, само је наставак и кулминација атака на ћирилично писмо који се у Црној Гори спроводи дуго времена. На тај начин, прекршен је Устав Црне Горе и загарантована равноправност ћириличног писма, а грађанима послата порука о новој „клаузули подобности“ кад је у питању избор писма у личној употреби.

“Побједа” као новина народа, као лист који је народ основао, а данас као јавни сервис тог истог народа, као културно добро Црне Горе, промијенила је своје писмо на ком је настала и неколико деценија на истом читана, све зарад хира првог човјека у кући, у новини, у политици, у држави...

А ко је могао да донесе овакву одлуку?

Могао је да предложи уређивачки колегијум, Управни одбор, али засигурно одлуку је једино могла да донесе Скупштина Црне Горе као њен оснивач, што би било нормално ако је јавни сервис, а ако је оснивач Влада онда би то требало припасти у удио Влади. За сада се нико не оглашава - ко је тај који је одлучио да оскрнави “Побједу” и да преко њених страница чак и оне који одлазе на вјечни починак испраћа латиницом.

Зашто ћуте интелектуалци

Ко ћути а не би смио, свакако је питање које тражи одговор.

Ћуте бивши и садашњи новинари и уредници “Побједе”. Ћуте писци, сликари, музичари... Ћуте професори. Ћуте, вјеровали или не, и академици.

И што је најгоре - ћути народ.

Није ништа мање важно питање – ко се весели.

Из онога што се да видјети и чути ових дана радосни су политички директори владајућих Демократске партије социјалиста и Социјалдемократске партије, њихови партијски шефови, “Латини”, посебно најстарији читаоци који у једва писменој Црној Гори умију читати искључиво ћирилицу.

Тужни су, искрено најтужнији, графичари “Побједе”, они који су срцем деценијама изливали свако слово које је “Побједа” донијела пред чиотаоце.

Свакако једна од најдаровитијих, најталентованијих и најмудријих изјава, односно појашњење зашто је “Побједе” изашла на латиници је она новинара управо ове куће, аутора књиге “Премијер побједничког духа” Горана Секуловића, који је у међувремену докторирао, а која гласи:

“На четврту годишњицу од обнове црногорске државности, наша ‘Побједа’ појавила се на – латиничном писму. Одмах ваља рећи: није посриједи пука симболика, већ нешто неупоредиво више. То ‘више’ усваја се и зрачи и мозгом и срцем, и памећу и храброшћу, и разумом и емоцијама, и прагмом и душом, и реалношћу и могућношћу, и стварношћу и визијом. Оно што је за Црну Гору обнова суверености и државне самосталности, за ‘Побједу’ је прелазак на латиницу. Риједак је примјер и у ширим оквирима да је један медиј толико испреплетан са својом државом као што је то случај са ‘Побједом’ – практично је пупчаном врпцом везана за Црну Гору”.

Главни и одговорни уредник “Побједе” Срђан Кусовац, чији је лик и дјело недавно описао Славко Перовић, много се намучио да појасни својим читаоцима како им је “помогао” да лакше читају и разумију оно што напише, а посебно се, вели Кусовац, трудио да удовољи странцима. Једино није казао у ком тиражу странци читају “Побједу”, јер уколико је у питању и пет примјерака, онда је то оправдано за овако високотиражну новину која је у прошлој години остварила губитак од 3,8 милиона евра.

„Нијесмо занемарили ни чињеницу да ће оваква ‘Побједа’ бити лакше доступна грађанима Црне Горе којима црногорски није матерњи језик (вјероватно је мислио на Србе и Русе, прим. аут.), као и странцима заинтересованим за информације о нашој земљи”, саопштио је Кусовац.

Нема на земљиној кугли графичког експерта који може потврдити одрживост следећих Кусовчевих навода:

“Анализе су показале да се промјеном писма остварују знатне уштеде у времену, људским ресурсима и материјалу”.

Писац и човјек који је цио свој радни вијек провео у културно рубрици “Побједе” Мидраг Трипковић каже да је промјена писма нецивилизацијски чин, јер је сва наша тадиција настала на ћирилици.

“Доживљавам то као скандал, вандалски чин, примитивизам. Немало сам изненађен јер смо у Црној Гори сви порасли уз ћирилицу. Једино је италијанска солдатеска, потпомогнута Ватиканом, покушала да промијени писмо за вријеме окупације 1941. године. Ово је продужетак пута који је покушао да трасира Пирцио Бироли”, рекао је за нашу новину Трипковић.

Трипковић каже да умјесто да “Побједа” ћирилицом сачува бренд, десило се да “неки измишљени новинар, неки прокуратор, који је дошао са мјеста савјетника предсједника Владе, и који нема објављено ни пет шлајфни текста, протјера ћирилицу исто онако како је то, нажалост, урадила и ТВ Црне Горе”.

“Ако су жељели да увриједе Црну Гору, могли су да уведу готицу, јер ако смо се одрекли свог изворног – српског језика, можемо се одрећи и овог новокомпонованог црногорског”, сматра Трипковић. “Када се одрекнемо ћирилице одрећи ћемо се и свога бића. Уостало, и аустријски цар, поштујући ћирилицу, обраћао се црногорским званичницима баш на том писму”.

Дукљани нијесу добро обавијештени

Доктор Миша Ђурковић овако је прокоментарисао протјеривање ћирилице из “Побједе” након 66 година:

“Забиљежимо и да је два дана пред изборе Срђан Кусовац, онај „симбол независног новинарства”, уредник Б92, па радија „Слободна Европа“, да би постао Ђукановићев савјетник и онда уредник дневног листа „Побједа“, обрадовао све аутентичне црногорске усташе доносећи коначно „Побједу“ на латиници! Машала!”

Један од највећих савремених лингвиста на просторима Балкана проф. др Драгољуб Петровић сматра да “ ‘Дукљани’, када причају о ’латинској традицији’ у Црној Гори, нијесу добро обавијештени“.

„До краја 17. вијека у списима на српском језику ни у православној ни у католичкој цркви није се знало за латиничко писмо, с тим што су списи припремљени за католичку публику, осим ћирилицом, могли бити писани (и/ли штампани) и глагољицом и/ли латинским језиком, али никад латиницом (то се писмо и код Хрвата, иначе, почело изразитије утемељивати тек од половине 18. вијека и зато је велики дио старије фрањевачке литературе штампан ћирилицом). То су, да прецизирамо, чињенице, али изгледа да дукљанске учевњаке њима не треба посебно оптерећивати јер се они много успјешније баве измишљотинама и фалсификатима него трагањем за научним истинама“, закључује професор Петровић.

„Побједа“ је кроз своје вишедеценијско постојање мијењала бројне директоре и главне и одговорне уреднике. Мијењала је и концепт, односно уређивачку политику. Мијењала је и свој лого. Мијењала је и боју - прво црвена, па црна, па опет црвена, али никада као сада није поцрвењела.

Ђорђе БРУЈИЋ

Коментари

Додај нови

Милутин Осмајлић  - Скрнављење миленијумског писма   |07-08-2010 20:33:56 У данашњој Црној Гори олако се руши све оно што је дио српске културе, а богами, и вјековног насљеђа. Послије више од шест деценија штампати "Побједу" на латиници, може само онај ко не зна ни ко је ни шта је, и остаће презрен и пред прецима и пред потомцима. Дакле, пошто су српском писму додали два нова слова, црногорски " културни посленици" штампају "Побједу" на латиници, и дочекали су потпис предсједника Филипа Вујановића, који је данас, нажалост, потписао срамну одлуку однарођене владајуће партијске коалиционе већине у Скупштини Црне Горе о проглашењу "црногорског језика" за званични језик у држави. Сада могу слободно штампати овај култни лист и на новом "црногорском језику и писму". Солунска браћа, свети Ћирило и Методије, творци ћирилице, вјероватно се, због свега овога што се дешава у "демократској и европској" Црној Гори, од муке преврћу у гробу!

Привременост  - 10 вијекова ћирилице и 10 година њих   |09-08-2010 14:44:52 Брука и срамота довијека. Но, сваком чуду дође крај, па ће и овоме.

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."