Кад јагањци утихну...

Лидери опозиције: У „истом” смјеру

Јубилеј: Двадесет година изборних пораза опозиције у Црној Гори

Странке опозиционог блока, до ногу су потучене у локалним парламентарним изборима одржаним недавно у 14 црногорских општина. Горчину претходне констатације не могу да сперу ни двије скромне побједе у Плужинама и Пљевљима, а најава тужбе ДПС-а Пљеваља против чланова Општинске изборне комисије због „крађе“ на изборима, нека им послужи као примјер како се треба свим средствима борити за побједу, уколико се она стварно жели.

Примјера крађе је било сијасет (да ли је неко сумњао?) на другој страни, али то у главном нијесу регистровали представници опозиције у изборним комисијама, већ су џентлменски потписали све подметнуте извјештаје!

ОСНП, ОПЗП, ОНСД, ОНС, ОДСС и друге чланице коалиције би требало баш овако да се зову. Ово збуњујуће „О“ у њиховим називима, не би требало да им смета, јер својим дјеловањем не не иду у смјеру обарања режима и његове мафијашко-полицијске коалиције, па ће тако вјечно остати Опозиција, са великим „О“!

Јефтини трикови ДПС-а

Неко је лијепо примијетио нелогичност својствену и могућу само у Црној Гори. Опозиција се коначно удружила, а добила је мање него кад је била разједињена. Власт се разјединила, а добила је више него уједињена! Но, чуда су код нас свакодневна, па нам више ништа није нејасно, а оно што би требало да је јасно није нам ни потребно. Коалиција „За бољу Црну Гору“, нејасног састава и још мање јасне стратегије, поново је показала своју немоћ да се носи са мафиократским режимом и његовом приватном полицијом. Лидери ове коалиције, повели су опозициону Црну Гору у нови четворогодишњи мандат локалних профитера, грађевинских лобија, подмитљивих чиновника, а свој народ у ново безнађе и на (не)милост мафије и берзанских шпекуланата! Да ствар у Црној Гори буде и црња и гора, режим је до побједе дошао употребом старих трикова, којима је много пута раније правио изборне махинације, које зна свако дијете у Црној Гори, али не и лидери опозиционих странака! Јер ДПС мијења програме, вјере, нације и све што треба, али трикови остају исти, па морамо да се запитамо ко је овдје луд!?

За ове изборе су стасали момци и дјевојке, гласачи рођени кад и изборне преваре ДПС-а и њених сатрапа.

Самим пристанком опозиционих странака да изађу на изборе, прије него су успјеле да преко међународних фактора обезбиједе да се коалиционој власти забрани да користи јефтине трикове за крађу избора куповином опозиционих бирача и „штанцовањем“ нових личних карата по подрумима и гаражама својих активиста, затим превртањем бирачких спискова и расељавањем бирача на друга гласачка мјеста... већ је обезбијеђен болан пораз.

Опозиција коначно није смјела да пристане на изборе у којима је читав државни апарат упрегнут у кампању, а новац пореских обвезника уложен у инфраструктуру, перфидно тајмиран у последњој недељи избора, да би кандидати полицијско – мафијашке коалиције пресијецали црвене врпце и тиме доносили себи предизборне поене код гласача који нису обавезни да размишљају о суштини тих догађаја, кад ни опозициони лидери који хоће да руше власт, не обраћају ни минимум пажње на трикове ДПС-а.

Самим пристанком опозиционих странака на изборно изјашњавање 23. маја, само два дана послије „државног празника“ обележавања независности, могло се наслутити какав је сценарио спремио режим за кампању у атмосфери тоталне несташице новца за вођење кампање. Јефтиним квази патриотским садржајима пуњени су кадрови ТВ ИН, РТЦГ-а, Монтене и других телевизија независних само од суда својих гледалаца широм Црне Горе, стварајући тако привид „борбе за независност“ и великог успјеха и недодирљивости лидерских партија. У тим срцепарајућим и патетичним прилозима и документарним серијалима, нико не може видјети превару и крађу која се одиграла прије само четири године, када је Црна Гора поражена најтеже у свом дугом постојању и то од себе саме. А зашто би то приказивала државна телевизија вођена из шпајза ДПС-а, када ни опозиционе странке које су били лидери овом нарооду на референдуму, ниједном ријечју нијесу споменуле богату документацију из своје сопствене архиве, чак публиковане у „бијелој књизи“, у којој се најбоље може видјети колико је овај народ брутално покраден на изборима свих избора – референдуму за очување истинске и праве Црне Горе, у заједници са јединородном Србијом!

Шта више, пристајањем да „држе језик за зубима“ и понављањем мантре о признавању црногорске државности, само су одагнали дио сопственог гласачког тијела у апстиненцију, или као што је случај у Андријевици и другим општинама на сјеверу Црне Горе, у наручје власти.

Тако је власт „насанкала“ српске опозиционе странке, знајући да у шареној коалицији коју су стварали неће потенцирати референдум, нити друга питања око којих је народ у Црној Гори деценијама несрећно подијељен. Тиме су странке коалиције „За бољу Црну Гору“ чији су чланови и бирачи Срби доведени у пат позицију, а казна њихових гласача је била неминовна.

Јагњем на курјаке

Удружена опозиција је морала да истури најпогодније кадрове на чело својих изборних листа, а то често, као што видимо на примјеру побједника, не мора да значи да су у питању и најбољи кадрови. Господин Невен Гошовић, челник опозиционог блока је неоспорно једна од најомиљенијих личности у свеукупној опозицији и врсни познавалац правне науке. Међутим, Гошовић је у овом послу потпуно недорастао Миомиру Мугоши, јер нема безобзирне дрскости којом би могао да парира свом противкандидату, спремном и да бије кад затреба. Тако је често у предизборним сучељавањима Гошовић спрам других кандидата дјеловао као јагње у клинчу са курјацима! Да ли је лидер подгоричке опозиције, морао бити из СНП-а? Ако су прве личности црногорске опозиције заиста вјеровале у побједу, у коју су нас даноноћно убеђивали са, показало се лажним заносом, зашто неко од њих није стао на чело опозиционе војске бар у Подгорици, највећем и најзначајнијем изборном фронту у Црној Гори? Ако се чувају само за предсједничке и премијерске фотеље, па неће да се „прљају“ на ниским позицијама, требало би да баце поглед на Србију Милошевићевог времена и виде како Зоран Ђинђићу није била мрска позиција градоначелника, иако је имао, а касније и остварио, највише амбиције у хиејрархији власти.

„Храбри и кукавни“

Одмах послије објављивања првих прелиминарних резултата, више представника опозиције се обратило грађанима, помињући „храбре“ и оне који „нијесу имали петљу“ да изађу на биралишта. Да је мало одговорнија, удружена опозиција би се потрудила да прије одлуке о изласку на изборе, обезбиједи сигурност својим гласачима да гласају без страха од последица. У вјечитим апстинентима, који у просјеку чине око трећине укупног бирачког тијела, треба сагледавати опоненте власти и снагу којом пљачкашки режим једино може да се добије и побиједи. Разлоге зашто неко није изашао на изборе, свако кога интересује може чути од њих самих, па следствено томе позабавати се овим важним и пресудним питањем.

Богато искуство досадашњих пораза говори да су послије избора и попуњених посланичких и одборничких фотеља, опозициони бирачи били остављани на милост и немилост режиму који је редовно знао да им се освети, остављајући их без посла, породице тјерао у сиромаштво, а извјесност било каквих грађанских права или бенифиција условљавао одустајањем од отпора ДПС-у. Сваки бирач ДПС-а је на списку код Мишка Вуковића као „сигуран глас“ и треба вјеровати да је пропраћен до кутије на свом гласачком мјесту, будним оком партијских контролора. Стварну снагу ДПС-а израчунаћемо простом математиком, када од укупног бирачког тијела одузмемо оне који нијесу гласали за њих. А може и другачије: снага бирачког тијела противника режима (опозиције) дупло надмашује ДПС-ову гласачку машину, али актуелни опозициони субјекти немају снаге ни кредибилитета да је покрену, јер је очигледно да трећина Црне Горе чека промјене на опозиционој сцени, да би тек тада кренуо у промјене власти. Начекаће се.

Милић руководио из Пекинга

А када већ позивају на храброст и подвиг, ајде мало да се дотакнемо важне теме.

Да је предводник коалиције Срђан Милић,, заиста желио побједу на овим изборима, онда би његов пут у Кину, на неки трећеразредни скуп, био одложен, или не би ни био заказиван. Предсједнику СНП-а је требало да буде важније изборно изјашњавање од било којег посла на планети. Замислите „врховног команданта“ који нема времена за битку, нити га брине њен исход, јер му је важнија конференција „Глобални изазови и сарадња Кине са Европом“, гдје се, између осталих састао и са савјетником министра унутрашњих послова Србије Миломиром Премовићем, неким бившим министрима Грчке и Милорадом Додиком... То је могао и да не мрда одавде. Да ли је обављао значајнији задатак, од оног који је имао кући, нека сами читаоци просуде. Иначе, ово Милићу није први излет у вријеме избора. И претходне изборе у Жабљаку, као и изборе у Котору, „први међу једнакима“ Срђан Милић је пропратио из иностранства.

Зато звуче чудно, много пута понављане тираде захвалности „часним и храбрим“ бирачима, који су стисли петљу да гласају и „оним другим“, када први човјек налази да је важније његово присуство на Далеком истоку, него у блиској Црној Гори. Да није цинично, било би безобразно!

Да закључимо...

Тешко је повјеровати да чланице опозиционе коалиције и њени лидери, нијесу били свјесни ових чињеница „накнадне памети“ из пера једног новинара. Па ако је то све тако зашто су се уопште удруживали? Зашто су уопште излазили на мегдан везаних руку, када су имали алтернативу познату и признату у демократском свијету, а зове се бојкот? Овако, случајно или намјерно, нека свако просуди за себе, учинили су услугу једино Милу Ђукановићу. Да ли у главама опозиционих лидера „чучи“ неки генијалан план противофанзиве, или им је удруживање поново послужило за сатирање коалиционих партнера и међусобној крађи и прерасподјели унутар сиротињског опозиционог бирачког тијела?

На сва ова и друга питања тражимо одговор јубиларних 20 година последње преживјеле власти комунизма у Европи. Док не нађемо одговоре, режим ће и даље да јаше на нама, остављајући Монстату да пише историју како нам је било „бајно и сјајно у овом просперитетном времену великих узлета“.

ДПС добија зато што...?

На интернету је један блогер дао занимљиву и тачну перцепцију нелогичности црногорских избора:

„Опозиција је губила прије јер је била процрногорска, данас губи јер је просрпска. Народна слога је изгубила јер је била српско-црногорска, а ДПС добија зато што?...”

Новица Станић: Бојкот

,,Ја сам био један од ријетких који је предлагао да опозиција, удружена бојкотује изборе у свих 14 општина у Црној Гори. И то је био једини начин да се боримо против све ове силе и неправде која се чини грађанима Црне Горе у предизборним кампањама. То је жалосно али то је истина, Црна Гора је претворена у једно велико пазариште на коме се купују људске душе а силом, уцјенама и притисцима се људи уништавају. Али, то је тако.”

Славко Перовић: Зона робовласништва

Још сам деведесете рекао и годинама стално говорио и понављао у црногорском парламенту да је Црна Гора феуд Мила Ђукановића, феуд који се креће и гура у зону робовласништва. Што је данас Мило Ђукановић? Власник робовласничког посједа званог Црна Гора чији је он „ власник”. Како је постао „власник”? Одговор је лак, истинит, једноставан: најбезочнијом отвореном пљачком која је икад направљена у Црној Гори.

Шта су данас црногорски „грађани”? Одговор је исто онакав, они су добровољни робови одушевљени таквим статусом.

Што је „опозиција”? Коцка за увесељавање и играње у рукама шефа црногорске мафије. Што је требала „опозиција” да уради кад би била стварна опозиција? Одговор је само један и једини: требала је да тотално бојкотује мафијашки режим, сваку мафијашку институцију и да напусти за вазда парламент и да никад не изађе на „изборе” које организује мафија. Шта је „опозиција” урадила? Све супротно. А зашто? Зато што нема везе ни додира са светим појмом опозиције нити њеним значајем. Што је још опозиција „радила”? Жељела је да покраде и присвоји свето и огромно насљеђе ЛСЦГ. Да ли јој је пошло за руком? Није и никад неће! Ко је био најгласнији у овом покушају? Они који су били и остали међу највећим издајницима ЛСЦГ. Што о њима мислим? Све најгоре као и о њиховом шефу Ђукановићу.

Горан ЋЕТКОВИЋ

У Пљевљима, на дан избора нападнут новинар Божидар Јеловац

Снимио плаћање гласача

Дописник дневног листа „ДАН“ из Пљеваља Божидар Јеловац, ове изборе ће памтити по томе што је умало страдао због ревносног обављања својих радних задатака.

Наиме, Јеловац се, трагом информације да се у пљеваљском ресторану „Милет башта“ дијели новац гласачима од стране активиста ДПС-а, запутио у тај локал да би на лицу мјеста провјерио поменуту дојаву.

- Када сам ушао у ресторан затекао сам 30-так људи за столовима. Овом необичном скупу, „предсједавао“ је Тарик Гаџовић, који је сједио на челном мјесту просторије. Испред њега сам видио раширене спискове и новац који је дијелио присутнима, - казао је Јеловац.

Пошто се увјерио да је дојава о плаћању бирача истинита, Јеловац је извадио фотоапарат и сликао сцену коју је затекао. То је био сигнал за Гаџовића да бурно реагује, уставши са стола.

- Почео је да виче „Отмите му апарат, избришите му снимак“, послије чега ме је једна група људи опколила и угурала у другу ресторанску просторију, - рекао је Јеловац за „Српске новине“.

Иако је атмосфера била „наелектрисана“, нико га, срећом, није физички напао. Тражили су му апарат, пријетили, али је он успио да послије 15-так минута изађе у башту ресторана гдје су још једном покушали да га задрже, али се некако извукао из неугодне ситуације.

Наш колега је цио случај пријавио полицији.

Многе досадашње пријаве опозиционих представника, што Изборним комисијама, што другим државним органима, остале су само на томе. Из уста високих функционера МУП-а и правосуђа, као и из самог врха ДПС-а, јако често смо могли да чујемо њихово негирање оваквих дешавања и тражење доказа за тврдње о манипулацијама на изборима.

Тарик Гаџовић, на претходним изборима кандидат ДПС-а за посланика, ухваћен је на (не)дјелу, али претходна искуства са сличним ситуацијама нам говоре да ће од својих партијских колега и њихових правосудних органа бити вјероватно награђен за „ревност“, а овај догађај остати у сјећању само Јеловцу и ријетким несенилним хроничарима наше тужне стварности.

Кандидат за одборника коалиције „За боље Бијело Поље“ Авдо Гочевић тврди да је и у Бијелом Пољу ово била масовна појава. Он је изјавио да посједује доказе да ДПС и СДП у Расову дијелили по 100 евра на дан избора, јер су по његовим ријечима „видјели да не стоје добро“.

Ако је ово истина, било би веома лијепо од господина Гочевића да јавности предочи доказе, умјесто што их чува за своју „кућну колекцију“, иако на жалост знамо да је овај начин придобијања гласача стари манир ДПС-а и његовог коалиционог партнера. Тек да они малобројни (ако уопште постоје) не сумњају више у нечасне радње владајућег режима.

Б. Н.

Занимљиве постизборне рачунице у Подгорици

Постизборна дешавања се са посебном пажњом прате у општинама Подгорица и Пљевља. У Пљевљима се очекује расплет поводом оптужби ДПС-а за „изборне махинације“ опозиционих представника и кривичних пријава против 9 чланова Изборне комисије. ДПС најављује да ће доћи до „извесног понављања гласања“, док челници опозиције већ изјављују да ће „уколико до тога дође, организовати мирне протесте“.

И поред ових најава врућег јуна у Пљевљима, најзанимљивије је ипак у Подгорици, гдје распоред одборничких мјеста у градском парламенту гарантује занимљив расплет. Подсјетимо ДПС је освојио 28 мандата, удружена опозиција 24, а СДП 5 мандата. Досадашња коалиција на власти ДПС-СДП је најавила да ће и послије избора разговарати о новој коалиционој власти и, за очекивати је да се договоре око ње. Међутим, одлагање договора, као и састав преговарачких делегација, у којима су прве личности странака, гарантује да ће разговори бити условљавани многим темама, које грађани за сада могу само да наслућују.

По оцјени већине аналитичара политичке стварности у главном граду, главни разлог самосталног иступања владајућег двојца - актуелни градоначелник Миомир Мугоша, биће и овог пута главна тема договора око нове коалиције. Претпоставља се да, уочи најављеног повлачења Мила Ђукановића, „обрачун“ са Мугошом одговара премијеру Ђукановићу, јер већ сада мора да размишља о кадровима које ће оставити за собом, како у странци, тако и на политичким функцијама у републици.

Нико не сумња да ће се Мило и Ранко „на крају баладе“ договорити око врсте и степена даље сарадње у Подгорици. Збуњује опозициона коалиција „За бољу Подгорицу“, која се два пута у првих недјељу дана по завршетку избора „понудила“ странци Ранка Кривокапића. Када је послије првог јавног позива Невена Гошовића, Кривокапић оштро одговорио да „не прави коалицију са странкама које не поштују државу и државне симболе“, чинило се да опозиционари неће више иступати са сличним предлозима. Поготову што су се међу лидерима коалиције могли чути и ставови да је Гошовић „на своју руку предложио коалицију“ без „икаквог консултовања са осталим чланицама коалиције“ и да они неће никако са СДП-ом, која је „најсрбофобична странка у Црној Гори“.

Међутим, нови позив је услиједио већ крајем прошле недјеље, када је носилац листе „За бољу Подгорицу“ дао чудну изјаву, која је потпуно збунила његове гласаче да „ између програма изборне листе Боља Подгорица и изборне листе СДП-а, када су у питању визија развоја Главног града и начин вршења градске власти, нема значајнијих разлика“ и да би због тога „било логично очекивати да дође до разговора о постизборној сарадњи у Подгорици“.

Сапуница се наставља.

Б. Н.

Коментари

Додај нови