Радомир Кнежевић, актуелни рекордер у стрељаштву, без признања заслужног спортисте

Двадесет година члан репрезантације СФРЈ, коме је један рекорд још увијек ненадмашен, живи од скромне пензије и неисплативе пољопривреде, иако је Црна Гора установила примања за спортисте и са мањим заслугама

Пише: ГАРО ЈОВАНОВИЋ

1.

Једна од мојих првих прича, а писао сам је негдје у четвртом – петом разреду основне школе, била је о грамофону. Много се допадала мом оцу и често је помињао. Ове друге приче је ријетко узимао у уста, а послије, кад сам постао „писац“, је, мислим, потпуно и престао да говори о томе што пишем. Причу је објавила Политика, у додатку Политика за дјецу, а послала је у моје име Марта Газивода, моја учитељица љубљена, која с анђелима сада, негдје, борави. Само се отприлике сјећам, а писао сам тада о старом грамофону, једном од оних на навијање, са трубом, који су се доносили из Париза.

Путовање историјом и бококоторским архивима

Од кад памти историја, Боком су доминирали или се на њеним обалама дуже или краће гостили: Грци, Илири, Римљани, Готи, Византинци, Срби, Црногорци, Арабљани, Млечани, Шпанци, Аустријанци, Французи, Руси, Британци, али никада Хрвати!

Још у средњим школама били су обавезни професори књижевности да науче ђаке да географски критерији у књижевности нијесу битни, већ естетски и судбински, а подаци гдје је који писац или пјесник, сликар, вајар и музичар рођен, занимљиви су само као фолклорне чињенице биографија умјетника

Последњих година у многим књигама које обрађују умјетничко стваралаштво народа Југославије дјела црногогорских стваралаца се третирају у оквиру српске умјетности и при томе се већина аутора понаша као да Црна Гора и црногорска умјетност нијесу никада ни постојале, као да је то одувијек био само дио Србије, са запрепашћењем наглашава Јадранка Селхановић у свом амбициозном прегледу „Борба за одбрану црногорског културног насљеђа” – „Заблуде око романа”, пети наставак, објављеном у „Побједином” суботњем додатку Култура, од 27. марта 2010. године.