Невине бебе татиних синова

уторак, 16 март 2010 13:32

Одговор г. Боровићу на текст “Ћерање о државном трошку”, објављен на порталу “Аналитика”

Гле чуда, “аналитика” подметања и лупетање нова је стратегија “црногорског глобализма” упакована у флашице отрова. Потомци првака педесетогодишње комунистичке владавине, које је у политичку прошлост најурио народ Црне Горе а премијер Мило Ђукановић вратио, и њихове “невине бебе” потхранио и замоћао с времена на вријеме па, када им понестане „увозног, а потом домаћег млијека” закукају над судбином Монтенегрине не би ли се „мајка држава” сјетила да јој дјеца плачу.

Свака сличност овог текста је намјерна са оним „Ћерање о државном трошку”, објављеним 11. фебруара 2010. на порталу „Аналитика”, чији је власник Драшко Ђурановић. Добри познаваоци прилика у Регистру Привредног суда Црне Горе подсјећају ме да је Ђурановићева супруга власница ланца објеката за продају новина – “Бегапрес”, што је за сваку похвалу. Истовремено, Ђурановић је у недавним спорењима црногорске телевизије представљен као члан Савјета Јавног сервиса ТВ Црне Горе. И треба, заслужено! Мило ми је да човјек, богатог новинарског стажа и врсни познавалац свих спорних тема у црногорском друштву, има чим да се бави, а хвала Богу и да анализира. Анализира, зашто не, и за друге, ако је то исплативо.

Како се по плоду и стабла разазнају, тако није тешко препознати ни концепт „црногорског глобализма”, упакован у „фуснотама” неких текстова, па и у највећем дијелу портала „Аналитика” - „све свакоме, Србима ништа”.

Аутор текста Г. Боровић као „специјалиста за људска права и слободе” открива читаоцима да су национални савјети „замишљени као партнери власти” и зна да је „тако у Европи”, али не зна да те институције нијесу имале на уму његово памћење, демократске капацитете, искуство у европској пракси, те да би овај аутор могао бити арбитар за људска права и слободе у Црној Гори. Не, то је малено за њега - најмање би морао бити арбитар на нивоу Европске уније.

“Активност Српског националног савјета у доброј мјери је усмјерена на негирање црногорске државе”, пише Г.Боровић. Прочитај поново, јер у другој реченици констатује: “Црногорском нацијом овај Савјет се не бави, ако изузмемо иницијативу за промјену Устава Црне Горе, у којој се црногорски народ назива ‘мањинским’”. Нејасно је - како неко нешто негира ако се тиме не бави. А и да се бави, Црна Гора није била никада спорна за било којег њеног грађанина, осим што једни уживају сва права и слободе, а на уштрб других народа, што, признаће и Г.Б., није поштено. Ни Црногорски. Ни Европски. Ни Аналитички. Ни...

Г.Б. смета што публикација Српског националног савјета има текстове бројних угледних интелектуалаца, а посебно је засметало другачије мишљење академика Косте Чавошког. Зар је антицрногорски објавити другачије мишљење? Можда. Мада би било најбоље да овај аутор оспори академику тезе и са њим преиспита своје интелектуалне домете. Демократски.

Ене, жао ми Г. Боровића што је прогледао тек након „АБ револуције” (једине револуције која није прогутала своја чеда, а ни тате, и добро је што је тако), јер да је прије и кроз прозор од шпајза погледао, видио би или чуо да су деценијама прије тога писци које он именује објавили на десетине књига које су оцијењене као значајна књижевна остварења и хвала Богу што није и то у искључивој надлежности ни Г.Б., ни портала “Аналитика”.

Након што је Г. Боровић ишчитао преко 50 наслова Књижевне задруге Црне Горе (Замисли Г.Б. – „ЦРНЕ ГОРЕ“), мудро констатује како у тим књигама „све врви од митова, изгнанстава, затирања, мучеништва православног и српског”. О недавно преминулом великом пјеснику Драгомиру Брајковићу, Г.Боровић говори и цитира оно што једино некрсту може засметати. И добро је што цитира да је Брајковић „цјелокупним својим опусом, православни пјесник... Православљем означен, озарен, прожет и просвијетљен”. Можда је требало да аутор Брајковићевог предговора удовољи Г. Боровићу и напише, рецимо „како је његова поезија антонизована, мирашизована... католички пјесник, прожет катоцилизмом”. Опрости Боже, неупућеном и залуталом клеветнику Брајковићеве поезије.

О другима, и ономе што је о њима забиљежио овај аутор, живи су - па нека свједоче.

Можда није вриједјело ни оволико “трошити” слова на попијевке „васкрслих анђела”, али хумано је да подсјетимо разне Сорош-финансијере да су „Татине нервозне бебе”, незадовољне наплатом зноја потрошеног на задате теме, па су сада вриснуле у плач. А тата, између осталих и Ђукановић, тврда срца – не да више.

Доста је било! Држава Црна Гора је призната и припада једнако свима, и татиним синовима, и осталим грађанима који су поносни, такође, на своје оце и претке.

Свака сличност овог текста је намјерна са оним „Ћерање о државном трошку”, објављеним 11. фебруара 2010. на порталу „Аналитика”, чији је власник Драшко Ђурановић

Новица Ђурић

Коментари

Додај нови