Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

пет19122014

Од Српског поморја до Порто Монтенегра

  • ПДФ
Све­то­сав­ска ли­ти­ја ули­ца­ма Тив­та, у ко­јем по­сто­ји и храм ко­ји но­си име Све­тог Са­ве

СИСТЕМАТСКИ ПРОГОН СВЕТОСАВЉА ИЗ БОКЕ

Корисно је чешће понављати, јер се не учи у школама, а историјски институти ћуте, да историја Срба почиње од мора. Било је више страних и наших научника који су то објашњавали, Рус Аполон Мајков, Француз Пјер Марге, Румун Константин Јиречек, као и наши Реља Новаковић и Лазо М. Костић. Да видимо шта они то кажу...

Срби у Боки изложени су дрској крађи и нагрђивању језика, брисању ћириличног писма, гушењу српских медија, разбијању црквене структуре, преименовању изворних топонима, ужасавајућем фалсификовању историје, забрањивању тробојке и других симбола. Све је то насилна асимилација, потпуно брисање идентитета остатка Срба у Боки.

За Српско поморје више се не може чути од халабуке: „Заљев Хрватских светаца“, „Црногорско приморје“, „Порто Монтенегро“. Све се монтенегрише, чак и име државе. Да је ова држава правна, најприје би се поштовао Устав. У њему стоји да је назив државе „Црна Гора“, а не Монтенегро.

Да би била схваћена озбиљност стања, потребан је кратак подсјетник шта је све било светосавско, на шта се свело и шта му се спрема, јер је, осим историчара, мало других који то знају.

Војводство Светог Саве

Шта је било у територијалном смислу, показује дио гео-карте штампане у Риму 1689. тачно на 300 годишњи јубилеј Косовског боја (1389). Иако ова карта личи на наивну умјетност у односу на данашњу картогафију, њу није радио било ко. Радили су је познати стручњаци Рима: историчар и географ Цантелли да Виоле, гравер Антонио Барбер и издавач де Росси. Као што се на карти види, Војводство Светог Саве се широко простирало: на западу до ријеке Неретве, на сјеверу му је припадало и Љубиње и знатан простор од Љубиња до границе са Босном, на сјевероистоку је граничило са Парте дела Сервија (Србија), а на истоку са Парте Д’Албаниа у којој је била Горња и Доња Зета.

Уз обалу је Српско поморје, осим уског обалног појаса Дубровачке Републике, тада настањено већинским српским живљем. На основу те карте, то је касније ушло у Зетску бановину. У тој карти нема помена о црногорској, ни о некаквој дукљанској држави, ни о Црној Гори као турском кадилуку, што је дуго била. Помињу се само „пополи ди монте негро“, и то једва видљивим словима, као ситан детаљ планинске популације која је поникла у земљи Светог Саве.

Вој­вод­ство Све­тог Са­ве, дио ге­о­кар­те штам­па­не у Ри­му 1689. го­ди­не

Подјсетимо се да је још византијски цар Порфирогенит у првој половини десетог вијека дијелио Србе на четири групације, међу којима је истицао примат у сваком погледу групацији приморских Срба. Слично је опширно писало још неколико страних научника свјетског гласа, а овдје ћемо издвојити тројицу:

Рус Аполон Мајков: „За дуго прије Немањића, језгро Србије је била Зета, која се у тјешњем смислу зваше Далмација и Дукља... Зета је била њен главнији дио... Зета бијаше највиши угао Јужне Србије.“

Француз Пјер Марге:Баш у Црној Гори су Срби, већ одвојени од Хрвата, створили своју државу (око 900.) одакле су се напослетку проширили по Балкану и Босни. Ова мала земља бјеше језгро великог српског царства... Стара Србија се може упоредити са воћем чије језгро чињаше Црна Гора.“

Румун Константин Јиречек: „Организација српска почела је од Јадранског мора, у Дукљи, инфицирана у свим односима животом латинског Запада; она се фиксирала и најзад консолидовала у унутрашњем предјелу Рашке...“

Од низа наших аутора незаобилазан је Реља Новаковић, јер пружа велики број извора и полемика, као и Лазо М. Костић, (мој стриц) који је о томе написао више књига и студија. Тамо гдје он стаде, ја продужих, трагањем по запретаној прошлости Превлаке и њене околине, тј. југоисточне Боке, што за западну Боку највише ради Горан Комар.

Дакле, историја Срба почиње од Приморја. То је широк појам, а сужавање ка језгру води у Боку, при чему главну пажњу привлачи град Котор. Он јесте био важан, али не и за стварање српске државе, јер је она њега створила претварајући рибарско-гусарски емпориј у град са комуналним и административни уређењем, школством, здравством, архивом, занатских удружењима, фортификацијама (оним чувеним уз литице). То се прећуткује и приписује нечијем другом културно-историјском наслеђу.

Обично се тумачи да Српство потиче од Немањића, запостављајући преко два вијека ранијих српских кнежевина, које је касније обухватило Војводство Светог Саве. Неки од кнежева су и столовали на овом светом мјесту, као Хроми Легет са женом Ловицом, који су ту и умрли 987. г. У Превлачкој метохији, 30 година касније, мучки је убијен кнез Драгомир Хвалимировић, стриц св. Владимира, а отац Војислава који је као посмрче рођен у Михољској метохији и који је 1040. г. отуд покренуо побједоносну војну против Византије (садашња Црна Гора је слави као Дан војске). Војислав је први понио, касније уобичајену, српску титулу „Стефан“ („побједоносни вијенац“). Свом сину је дао име Михаљ, из захвалности по Михољској светињи. Он је био први крунисани краљ Срба (а не Дукљана). Из Грбља је и Михаљев син, кнез Бодин, повео, и до смрти 1101. г. водио битке за обједињење Срба.

Настанак крсног имена

У студији Владислава Скарића из 1920. г. „О постанку крсног имена“, налази се податак да је и тај обичај настао у Приморју и да је отуд пренесен у остале српске крајеве. Немањићи су узели ту славу по светилишту превлачком, које је било расадник ширења мреже манастира, ка истоку (Паштровићи, Врањина), ка сјеверу (Морача и Пива), па и још даље. Превлачки манастир је неколико вјекова старији од цетињског, а старији је и од Хиландара, па је бар тада био и важнији од њега, да и не рачунамо византијско доба.

За готово четири стољећа млетачке владавине у Боки, иако је било рушења цркава, манастира, тровања калуђера, није било забрана слављења српских светковина. Рушења и тровања нијесу била по наређењу дужда, нити су дошли људи из Венеције да обаве те злочине. Владика Василије Петровић, писац прве Историје о Црној Гори, записао је: „Тамо је био славни манастир архистратига Михаила, који сагради Стефан Други, цар српски, син Симеона Немање. У том манастиру људи римскога закона из града Котора отровом смртоносним на вечери убише 72 монаха...“

Слично су и други писали који су знали да је то тако. Људима римског закона у томе су здушно помагали „Морлаци“ са околних планина, односно „Власи“, како дон Нико Луковић назива војску Стефанице Црнојевића.

Након укидања прослава српских националних светитеља у Аустрији, царица Марија Терезија је декретом од 19. јануара 1775. прецизирала да се укидање светковина не односи на „народног свеца Саву, којега је Синод одредио за заштитника српског народа...“

Од пропасти Венеције 1797. године, кроз двије деценије ратних превирања и смјена разних власти, све до друге аустријске управе 1815. године, нико није сметао Србима да изражавају своје вјерске и националне осјећаје. Напротив. Иако Срби у Боки нису били наклоњени Наполеоновим властима, оне су пресудиле да старе цркве Св. Луке и Св. Николе, у Котору припадну Србима.

И у вријеме аустроугарске власти, Савиндан, Видовдан, Ђурђевдан, Лучиндан и три дана Свете тројице слављени су у Котору, из године у годину, уз велике помпе, уз српске тробојке, литије кроз окићени и украшени град, вечерње приредбе и забаве уз „бенгалске ватре“. Устро-угарска власт је чак била покровитељ Српске гарде.

У Котору је легално дјеловало 46 разних асоцијација, и још преко 60 широм Боке, са наглашеним српским предзнаком у званичном називу. Данас је ту српску традицију успјело да сачува само Српско пјевачко друштво „Јединство“, коме је крсна слава Свети Сава. Осим српских, у Котору је тада дјеловало шест католичких асоцијација, али без хрватског предзнака, и двије италијанске. Са црногорским предзнаком је био само Црногорски пазар, и то ван градских зидина.

Од када је Црна Гора постала антисрпска, још прије референдума за сувереност, из свих школа и других културно-просвјетних установа уклоњене су иконе просветитеља Светог Саве. То се није дешавало ни за вријеме италијанске управе и њемачке окупације током Другог свјетског рата, нити у тоталитарном комунистичком режиму.

Васко Костић

Коментари
Додај нови
Додај коментар
Име:
Email:
 
Наслов:
:D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P
:oops::cry::evil::twisted::roll::wink::!::?::idea::arrow:
Морате навести anti-spam код који стоји на слици.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

Пратите нас на Твитеру

Follow srpskenovinecg on Twitter
Module title
Србија је недељива Србија је слободна, једна, једина и недељива, стабилност Србије нећете срушити ма колико се трудили.
Александар Вучић, предсједник Владе Србије