ЗАШТО ЈЕ АВГАНИСТАН ПРВИ ПРИЗНАО ТЗВ. ДРЖАВУ КОСОВО

Преко Космета идe хероинскa рутa од којe Албанци зараде двије милијарде долара годишње. Од 2001. године, од када су САД и НАТО у Авганистану, узгој мака у тој земљи повећан је за више од 4.400 одсто, одакле се снанбдијева 93 одсто свјетског тржишта хероина. Према званичним подацима УН, годишње од тог наркотика умре 100.000 људи!

Окупацијом Косова НАТО штити трговину хероином, такозване „хероинске руте”, од којих се зарађују милијардe долара и које Косово користе за транзитне локације за прераду и препакивање хероина, произведеног у Авганистану, на путу ка уносном европском тржишту. Стога, за оне који се баве америчком спољном политиком, није било изненађење када је управо Авганистан био прва земља која је признала самопроглашену државу Косово. Авганистански предсједник Хамид Карзаи и његова влада, једнако су бриселско-вашингтонски производ, као и Хашим Тачи, Агим Чеку и Рамуш Харадинај. Зашто?

Косово је једна од значајних, ако не и најзначајнија, уз Турску, транзитна карика којом хероин из Авганистана, стиже у европске земље. Хероин се на Косову „разбија” у мање пакетиће, прије него, преко Црне Горе и Албаније, настави пут ка западној Европи, а главни транзитни пунктови су Гњилане, Призрен, Дечане и Митровица.

Тренутно најјачим организованим криминалним групама на Косову, такозваним фисовима, руководе Насер Кељменди, Екрем Лука и Реџеп Селими. Они су повезани са криминалним групама из Турске, Албаније, Бугарске, Србије, Црне Горе и Италије, преко којих се обавља кријумчарење.

Сумњу да су новцем од продаје дроге, „купљени” неки западни политичари који су признали независно Косово, потврдио је и руски амбасадор при НАТО, Дмитриј Рогозин. Он је казао да је „наркомафија спонзор независног Косова”, те да је Косово, не само база за пребацивање наркотика у Европу, већ и „једна велика нарколабораторија”. Према сазнањима руског представника у Бриселу, жеља појединих земаља да признају независно Косово, у вези је са тиме што су лобистичке услуге појединих политичара плаћене прљавим новцем наркомафије.

Од укупне количине хероина која стиже на свјетско тржиште, 65 одсто пролази преко територије Косова (пет тона годишње), док се на европско тржиште преко Косова прокријмичари 90 посто овог наркотика. Албанске криминалне групе контролишу више од 80 одсто трговине хероином у Европи. Са 38 милиона долара, колико су Албанци зарадили од наркобизниса 1999. године, профит je порастао на двије милијарде годишње.

Тај профит, према подацима западно-европских полиција, опере се кроз више од 200 приватних банака и мјењачница које су у рукама Албанаца. Новац се пере и преко ланаца продавница, парфимерија, ресторана, док се највише криминално стеченог новца легализује у Албанији, Италији и Шпанији. Албанска мафија разгранала је посао и у Италији, Њемачкој, Британији, скандинавским и другим европским земљама, а посебно у Италији и Грчкој. У САД-у, албански мафијаши под својим патронатом држе чак 40 одсто трговине хероином.

Сто хиљада жртава годишње

Производња мака, односно опијума и хероина који се добијају из те опојне биљке, у Авганистану сваке године обара нове рекорде. У централну Азију, Русију и на Балкан, годишње се испоручи 900 тона опијума и 350 тона хероина, наводи се у извештају УН. Тренутно се хероином из Авганистана, одакле та дрога, преко Турске и Косова, путује ка Европи, снабдијева 93 одсто свјетског тржишта дроге и доноси годишњи приход од 65 милијарди долара. Прошле године је у Авганистану мак узгајан на 193.000 хектара, или, ради поређења, на већој површини него што се кока, биљка од које се производи кокаин, узгаја у Колумбији, Боливији и Перуу, заједно.

Према подацима УН, од хероина из Авганистана, у свијету годишње умре чак 100 хиљада људи! У чланицама НАТО, због предозираности умире 10 хиљада људи сваке године, пет пута више од броја погинулих војника те организације у Авганистану. У Русији од авганистанских наркотика умире 30 хиљада особа годишње, што је више од укупних губитака совјетске армије за свих десет година рата у Авганистану. Руси годишње конзумирају око 80 тона хероина. Конзумирањем те дроге, повећава се и епидемија вируса ХИВ.

Шеф управе УН за наркотике Антонио Марија Коста скренуо је пажњу на слабу граничну и царинску контролу у Авганистану. Он је указао да се у тој земљи годишње конфискује највише два одсто укупне количине произведеног опијума, а да се у Колумбији на граници заплијени 36 одсто укупне производње кокаина у тој земљи. На граници Ирана се заплијени 20 одсто пошиљки авганистанских наркотика, у Русији пет одсто и на границама „спољних” чланица Европске уније (Бугарске, Грчке и Румуније) само два одсто!

„Авганистанско-пакистански погранични регион је постао највећа зона слободне трговине на свијету, у којој се тргује свачим – наркотицима, али и оружјем, експлозивним направама, чак и мигрантима”, указао је Коста и подсјетио да грам хероина у Кабулу кошта три долара, а на улицама Москве, Милана или Лондона 100 долара.

Све контролише CIA

Неки аналитичари, добро упућени у збивања у тој земљи, упозоравају да је трговина дрогом и прање новца од наркотика главни извор прихода за пуњење буџета америчке обавјештајне службе (CIA) за њене тајне операције широм свијета. Подсјетимо, вјерски режим Талибана, којег су свргли САД и НАТО, оштро се обрачунавао са узгајивачима мака, па је производња опијума била скоро заустављена.

Од 2001. године, од када су САД и НАТО тамо, узгој мака у Авганистану повећан је за више од 4.400 одсто! САД су у овој земљи скоро десет година, потрошиле су 177 милијарди долара и имају најмоћнију и најнапреднију војну технологију на Планети. Ипак, производња мака цвјета из године у годину.

А добијање хероина није једноставан процес: мак прво мора да се посије, да сазри и да се обави жетва. Затим се екстраховани морфин кува, пречишћава, пакује у „цигле” и транспортује из забачених села преко границе. За добијање хероина из морфина потребно је још 12 до 14 сати хемијских реакција у тајним лабораторијама у Пакистану. У све то су укључене хиљаде људи.

Ништа од тога не би могло да се уради без пуне сарадње и подршке авганистанске владе, њихових „господара рата” и локалних пакистанских званичника. Дрога се онда шверцује до луке у Карачију.

„Пакистан је кључни амерички савезник. САД годинама нијесу ништа чиниле у борби против трговине дрогом на том простору, напротив, њене тајне службе сарађивале су са авганистанским наркобосовима. Кад су 2001. године, САД збациле талибане, на власт су дошли дилери дрогом из Сјеверне алијансе и комунисти”, пише познати канадски новинар Ерик Марголис на интернет порталу „Хафингтон пост”.

Вашингтон је у неколико наврата морао да опозове напоре своје агенције (DEA) из страха да не угрози своју базу у Авганистану, коју предводи бивши сарадник CIA, предсједник Хамид Карзал. Почевши од његовог брата Ахмеда Валија, сви водећи људи марионетског режима у Кабулу, инсталираног од стране САД, на разне начине упетљани су у трговину дрогом, пише „Хафингтон пост”.

Тајни извјештај Пентагона, објављен прошлог љета у „Вашингтон посту”, открива да и талибани добијају проценат из сваке фазе производње дроге, од сијања мака до извоза хероина. Сваком ко је причитао тај извјештај, била је јасно да је у све прилично уплетена и CIA.

Здрав разум сугерише да такво бујање производње наркотика у Авганистану, посебно кад се има у виду историјат операција у свијету под вођством CIA, није случајно, пише професор Мајкл Чосудовски, канадски економиста и уредник интернет портала www.globalresearch.ca, објашњавајући да марионетски режим у Кабулу има само два извора прихода: кеш који стиже из Вашингтона и профит од шверца дроге.

„Током моје 30-годишње каријере у DEA, готово без изузетка се испостављало да су главни осумњичени радили за CIA”, открива Денис Дејлс, 80-тих година главнокомандујући снага DEA за борбу против трговине дрогом у централној Америци. Из ове његове изјаве је јасније како је могуће да су и неки актери шверца кокаина, који су недавно откривени у акцији „Балкански ратник”, радили, како се увелико сумња, и за CIA; једноставно, CIA и DEA, иако су агенције једне те исте државе, често имају супротстављене циљеве и интересе.

Без обзира на најновију промјену у антинаркостратегији САД, кад се буде писала историја америчке ангажованости у Авганистану и на Косову, веза Вашингтона са наркодилерима, биће једно од најсрамнијих поглавља. O томе најбоље свједочи документарни филм италијанске државне телевизије RAI TRE „La Guerra Infиnиta - Kosovo Nove Annи Dopo”, чији смо једну епизоду већ видјели на РТС-у, а у наредној ће се говорити управо о „хероинској рути” која од Авганистана иде преко Турске, Бугарске, Косова, Црне Горе и Албаније, до свих европских земаља и Америке.

Љубиша Морачанин

Коментари

Додај нови

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."