Посао вијека на часну ријеч

субота, 13 март 2010 12:05

ИЗГРАДЊА АУТОПУТА БАР–БОЉАРЕ ЗАПАЛА У ПРОБЛЕМЕ О КОЈИМА ИЗВОЂАЧ И ВЛАДА ЦГ ЈОШ ЋУТЕ

Министар Ломпар најављивао цијену од десет милиона евра по километру. По којој рачуници је хрватски конзорцијум добио посао за 2, 77 милијарди евра, ако се има у виду да је укупна дужина трасе Бар–Бољаре само 170 километара, остало је непознато и математичарима, а још више грађанима Црне Горе који су ионако навикли да им се математички рачуни не поклапају ни у једној дјелатности Владе у последњих 20-так година

Посао вијека, како је у црногорским и хрватским медијима проглашена изградња аутопута Бар–Бољаре, пријети да прерасте у бруку вијека, уколико се покажу тачним наговјештаји да хрватски конзорцијум окупљен око сплитског „Конструктора”, није обезбиједио потребне банкарске гаранције за извођење радова на изградњи аутопута кроз Црну Гору. Ако овоме додамо да је дио црногорске владе, мотивисан појединачним интересима, почео жестоко лобирање у корист израелско-грчког конзорцијума Актор-ХЦХ, другорангираним понуђачем на прошлогодишњем тендеру, онда је једино извјесно да ће багери са свечаног отварања радова још дуго остати угашени.

Да ће до бруке извјесно доћи, обећали су политички прваци Покрета за промјене, који су у више наврата за скупштинском говорницом покушавали да утичу на одлуку Владе Црне Горе да преиспита одлуку о извођачу и коштању посла. Недавно је из ове парламентарне партије упућен нови захтјев министру поморства, саобраћаја и телекомуникација Андрији Ломпару, у којем се тражи достављање комплетне документације везане за изградњу, са пријетњом да ће се, уколико им се не удовољи захтјеву, обратити судским инстанцама, што су и учинили прије неколико дана.

Операција са више непознатих

Подсјетимо, на тендеру за изградњу аутопута Бар – Бољаре, побиједио је хрватски конзорцијум „Конструктор”, у чијем су саставу осим истоимене сплитске фирме, још и „Хрватски грађевински институт” (ИГХ) и „Техника” са понуђеном цијеном 2, 77 милијарди евра, која је за 1, 2 милијарде евра била повољнија од другорангираног грчко-израелског конзорцијума „Актор-ХЦХ” чија је цијена износила 3, 92 милијарде евра.

Још приликом најаве расписивања тендера, средином 2008. године, Министар Ломпар је, вјероватно „неупућен”, што није страно црногорским министрима, обзнанио чврсту ријешеност Владе РЦГ да изгради аутопут на овој траси, без обзира хоће ли Србија са своје стране опредијелити средства за градњу аутопута од Београда до црногорске границе, чиме би овај путни правац био конкурентан најављеном јадранско-јонском аутопуту и тиме стекао и финансијску оправданост. Том приликом, остало је забиљежено у свим црногорским медијима, министар је предвидио да ће цијена аутопута бити око 10 милиона евра по километру.

По којој рачуници је хрватски конзорцијум добио посао за 2,77 милијарде евра, ако се има у виду да је укупна дужина трасе Бар–Бољаре само 170 километара, остало је непознато и математичарима, а још више грађанима Црне Горе који су ионако навикли да им се математички рачуни ријетко поклапају у дјелатности владе за последњих 20-так година. Гдје је, коме, како и по којој математичкој формули (са много непознатих) оправдана и дата милијарда евра „вишка”, остаће до даљег непознато, јер се цјелокупан посао засад држи под велом „тајновитости”. Ако је некоме за утјеху, имаћемо најскупљи пут у Европи, по цијени од 16 милиона евра по километру пута!

Наравно, илузорне су и сугестије др Бранка Радуловића, који је у неколико наврата и са скупштинске говорнице и преко медија покушао да објасни да је у неколико протеклих година, грађевинска ефектива и цијене извођења свих врста грађевинских радова драстично опала, услед свјетске економске кризе и огромног недостатка новца и послова, па следствено томе цијена изградње не би смјела на тржишту бити изнад једне и по милијарде евра.

Тајанствене гаранције

Одмах послије слављеничког фотографисања за дневно-политичке потребе својих бирача, (премијери Црне Горе, Хрватске и Србије, усликани поред багера приликом свечаног отварања радова на изградњи аутопута) нестало је и разлога за задовољство међу партнерима.

Андрија Ломпар

Први рок за давање потребних гаранција од стране извођача био је 9. децембар. На захтјев „Конструктора” рок је помјерен за два мјесеца, а нагађања да ли је гаранција послата или не, не престају ни пошто је пословодство хрватског конзорцијума обзнанило да је „посао ријешен”. Додатну сумњу изазива и то што је хрватски конзорцијум чекао последњи дан рока предвиђеног за давање поменутих гаранција, а онда одбио да објави ко је гарантовао.

– Потпуно је необична пракса скривања извора јамства, поготову када се ради о изузетно вриједном међународном послу. Но, с обзиром на то да је ријеч о Црној Гори, ништа не чуди – прокоментарисао је један хрватски економски аналитичар ову ујдурму хрватски магазин „Национал”.

Хрватска телевизија је, у потрази за тајанственом гарантном институцијом, провјеравала код више помињаних банака, па чак и код надлежних служби Европске банке за реконструкцију и развој, која је најчешће помињана као потенцијални учесник у послу од стране пословодства конзорцијума „Конструктор”, али су из ове банке, ако и из свих других, демантовали било какво учешће или заинтересованост за „посао стољећа”.

Истина на адресу црногорске владе је стигла пошта са загребачком маркицом, али осим телефонског разговора премијерке Хрватске Јадранке Косор са Милом Ђукановићем, нико у Црној Гори, ни у Хрватској вам данас не може потврдити да се ишта десило што личи на давање банкарских гаранција хрватског конзорцијума држави Црној Гори. Чак су и хрватски медији ових дана пренијели да је наводна гаранција, у ствари „часна ријеч” хрватске премијерке свом црногорском колеги, што је једино јемство са хрватске стране и да нема говора о банкарским гаранцијама. Да је то тако могле би да посвједоче изјаве Жељка Ждерића и Јуре Радића, челних људи „Конструктора” и „ИГХ” дате „Националу” и „Вечерњем листу”, да је управо хрватска премијерка најзаслужнија „за посао стољећа”.

Вјеровали или не

Једина валидна, званична информација о гаранцијама стигла је до јавности кроз кратко саопштење Министарства финансија Црне Горе, у којем се наводи да „достављене гаранције задовољавају услове тендера и омогућавају склапање финансијских уговора“, те да ће Влада РЦГ „наставити предвиђену процедуру анализе достављених понуда и закључивања уговора са хрватским конзорцијумом и финансијским институцијама Црне Горе“.

Колико је вјеровати овом саопштењу, нећемо да нагађамо, већ ћемо оставити сваком да просуди кроз раније саопштење дато 10. децембра, одмах по истеку првозаказаног рока за давање гаранција:

„Хрватски конзорцијум „Конструктор” је доставио цјелокупну гаранцију од 1, 4 милијарде евра за приоритетну дионицу аутопута Бар–Бољаре, до границе са Србијом. Гаранција обухвата цијену изградње, камату за период изградње и сопствено учешће конзорцијума“, навело је министарство и додало да је „ на тај начин формално испоштован и рок за обезбјеђење гаранције и да су се стекли сви услови за реализацију пројекта“.

Наравно, као што знамо ова формулација је у пракси значила да гаранције нијесу биле довољне ни задовољавајуће, а да је хрватским градитељима омогућен додатни рок од два мјесеца.

Горан Ћетковић

Коментари

Додај нови

< Претходна		Сљедећа >

Посљедње
Најчитаније
Ријеч уредника
СРПСКА НОВИНА У СВАКОМ ДОМУ
Призивајући на себе и на све Србе у Црној Гори, Србији, Републици Српској и дијаспори благослов Светог Василија Острошког, чланови редакције интернет-портала «Српске новине – Црна Гора» управо на његов празник крећу у медијски бој у одбрану српске самосвијести у постреферендумској Црној Гори.
ОПШИРНИЈЕ

Видео снимци

Добрића Ерић говори "Песму о дечаку" у Српском културном центру

У жижи

Дaвитељи деце

Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...