Пише: Желидраг НИКЧЕВИЋ

Смисао овог текста је указивање на један невјероватно кратковид приступ српском питању у Црној Гори, нажалост, често подржаван и из Београда.

„Шта трећина? На основу чега? Не дамо им ништа! Ово има да буде црногорска држава, а коме се не свиђа – нека иде у Србију!”

„Само трећина? Ма какви, не долази у обзир! Црна Гора је била српска, и биће опет, само да срушимо ове лопове!”

Мада обично наступају заједно и тешко их је раздвојити, више од безобразлука нервирају ме глупост и сестра њена, полуписменост. Не само у политици. Смисао овог текста је указивање на један невјероватно кратковид приступ српском питању у Црној Гори, нажалост, често подржаван и из Београда.

Шта је ту нарочито глупо? Слични процеси (националног инжењеринга) већ су виђени у овом дијелу свијета, о њима постоји поприлична литература, и заиста је катастрофална чињеница да сами Срби, то јест неки њихови политички представници, и даље одбијају да се од програмиране асимилације заштите мање-више познатим и ефикасним правно-политичким механизмима.

Тешко је одредити прави узрок овог самопоражавајућег сљепила. Шта год да је, незнање или зла намјера, последице су исте. Као што видимо, овдашња власт све дрскије граби ка свом „грађанском” циљу, са једноставном рачуницом: док се Срби не опамете, док не смисле и активирају неки конкретан модел одбране својих националних интереса, притисак државног апарата учиниће своје и разлике ће бити неутралисане. Имаћемо заједничку Црну Гору и сви ћемо бити добри и поштени Црногорци!

У међувремену, на тзв. опозиционој страни, такође се радо говори о неопходном политичком јединству, дијалогу и помирењу Црне Горе – о свему, само не о ноторној чињеници да је Црна Гора типична вишенационална држава, из чега слиједи обавеза да се то стање на коректан начин уставноправно верификује. Важно је нагласити да вишенационалност неке државе уопште не мора да буде узрок њене нестабилности, уколико се примијене адекватни (правични и демократски) механизми расподјеле друштвене моћи и одлучивања, док је наводни грађански приступ директан увод у асимилацију или опасне међуетничке конфликте.

Занимљиво је да то врло добро разумију политички представници овдашњих Албанаца и Муслимана, којима је такође дојадило да буду жртве грубог већинског одлучивања и манипулисања, док се Срби још увијек пренемажу, утирући пут Ђукановићу и његовим ликвидаторима.

Идеја је веома природна: док се Црногорци лагано конституишу, и Срби у Црној Гори морају дефинисати некакву заједничку одбрамбену стратегију, морају и они некако сачувати постојеће националне ресурсе, материјалне и духовне – који уопште нису занемарљиви. Напротив, сасвим је очигледно да би минималном заштитом српских интереса, Ђукановићева уцјењивачка пирамида била подривена из темеља. Уколико би се друштвена моћ у Црној Гори расподијелила бар приближно у складу са њеном садашњом етничком сликом, што је модел успјешно провјерен у читавом низу консоцијативних демократија, снага „црногорског сегмента” била би у старту преполовљена, а снага „српског сегмента” удесетостручена! Није тешко замислити како би се ствари даље развијале.

Међутим, са тзв. просрпске стране већ је лансиран крунски приговор: „Подјела истог народа на Србе и Црногорце је опасна. Није ли такво размишљање довело до тога да се данас и Муслимани српске националности уопште не осјећају Србима? Исто је и са дијелом покатоличених Срба који се осјећају Хрватима”. Каква памет, и какав план! Муслимани и Хрвати престали су да буду Срби због нашег начина размишљања, иначе не би, па ће и Црногорци – ако се под хитно не поправимо. Ако Срби овако наставе, одоше браћа!

Нека иду, срећно им било, неће далеко. Уосталом, зар мултиетничност и мултикултуралност не прогласисмо богатством Црне Горе? Оне то и јесу. Чега се онда плашимо? Не, уопште није тачна теза да црногорска власт опстаје на подјелама. Напротив: наше подјеле саме по себи не представљају никакав проблем, него је несрећа у томе што власт одбија да их призна, легитимише и институционализује. Демократски уређене, управо подјеле брзо би до краја демаскирале црногорску власт, и зато она не престаје да лупета о „националистима”, нудећи нам под фирмом грађанске државе неморални и опасни фалсификат.

Коментари

Додај нови

Боки  - Одличан   |12-03-2010 12:12:15 Одличан

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."