НАТО неће стражаре, него борце

петак, 12 март 2010 12:00

ЗАПАДНА АЛИЈАНСА ОД ЦРНЕ ГОРЕ ТРАЖИ ПЈЕШАДИЈСКУ ЧЕТУ ЗА МИСИЈУ ISAAF У АВГАНИСТАНУ

Директор Директората за планирање снага НАТО пакта Френк Боланд, приликом свог тродневног боравка у Црној Гори почетком фебруара, испоставио захтјев својим домаћинима да спреме борбену пјешадијску чету за слање у Авганистан

Одмах послије најаве премијера Мила Ђукановића да ће Црна Гора бити прва наредна земља која ће добити позив за чланство у НАТО алијансу, сличном реченицом нас је недавно „обрадовао” и директор Директората за планирање снага западног војног савеза Френк Боланд, који је од 3. до 5. фебруара боравио у нашој републици. Међутим, разлог његовог боравка у Црној Гори нијесу били хвалоспјеви домаћинима, како је преносила домаћа штампа, већ изричит захтјев, без права на „нећкање” да Црна Гора у најскорије вријеме опреми и пошаље у Авганистан борбену јединицу у јачини пјешадијске моторизоване чете!

Тако ће 150 црногорских војника ускоро постати мета муџахедина и хероинских фракција у авганистанским гудурама, а Црна Гора и дефинитивно бити увучена у рат са којим нема, ама баш никакве везе.

Боланд командује ВЦГ

Представницима црногорског Министарства одбране и генералштаба ВЦГ, предочен је на том састанку 51 принцип придруживања, од којих се већина односи на састав ВЦГ и диктира смјер будуће реформе наших војних снага. Један од тих принципа садржи и захтјев за слање пјешадијске чете у авганистанску мисију ISAAF.

Боланд испоставља захтјев

Директор Боланд је, током боравка у Црној Гори, био прилично предусретљив за домаће медије. У многобројним изјавама и интервјуима похвалио је своје домаћине на кооперативности и изразио очекивање да већ 2012. године Црна Гора постане чланица НАТО-а. Ван домашаја репортерских диктафона, иза затворених врата, овај високи чиновник у структурама НАТО пакта, имао је тон лишен куртоазних флоскула, па је чланове црногорског генерал-штаба упознао да „НАТО-у нису потребни стражари и чувари, већ борбена јединица“. Да не би било забуне, подсјетио је саговорнике на број, састав и територијални распоред постојећих црногорских јединица, које у војно-оперативном дијелу људства броји око 1400 припадника.

Представници наше државе нијесу имали могућности да се изјасне по овом захтјеву, нити да предоче чињеницу да државни буџет наше републике не може да истрпи опремање јединице по НАТО стандардима. Очигледно је да контрола над одлукама о овим питањима, као и о већини других, када је у питању државни интерес Републике Црне Горе, одавно у туђим рукама. Стога цинично дјелује комплетна ујдурма око кампање за придруживање НАТО пакту, ако је премијер Црне Горе Мило Ђукановић заједно са западним менторима, већ одлучио да нас гурне у наручје НАТО пакта, без обзира на негодовање огромне већине својих грађана.

Колико кошта мисија

Колики су трошкови у питању, можемо само да претпоставимо. Процјењује се да ће одобрена мисија слања 31 војника у војну базу Пол и Комри на сјеверу Авганистана (која ће се комлетирати парцијалним одласцима 28. фебруара и 8. марта), коштати нашу републику два до три милиона евра. Овај контингент припадника ВЦГ неће учествовати у борбеним операцијама, већ ће, поред медицинских услуга, пружати друге логистичке услуге у склопу мађарског батаљона.

За најављено слање борбене, пјешадијске чете трошкови би износили око 15-так милиона евра.

По ријечима Амадеа Воткинса, из британског Министарства одбране, који је у Црној Гори ангажован на пословима промоције НАТО-а, само персонални трошкови по једном војнику за шест мјесеци боравка у мисији ISAAF у Авганистану, износе 30 хиљада евра, што значи да би само ова ставка трошковника захтијевала издвајање 5 милиона евра, за период од пола године.

Куповина 150 пушака, марке „хеклер и кох“ износила би око 400 хиљада евра, а набавка модерних оклопних возила пјешадије по НАТО потребама је вишемилионска ставка. Осим додатних трошкова за униформе и другу опрему, једна од већих финансијских ставки је и транспорт технике и људства. Као илустрација цијена транспорта оклопних транспортера, навешћемо примјер Хрватске, која је одустала од враћања транспортера из Авганистана и донијела одлуку да их по завршетку мисије тамо и остави, због „папрене“ цијене транспорта возила.

Подсјетимо и то да је војни буџет за ову годину, тек нешто више од 40 милиона евра, укључујући и плате припадника ВЦГ на које отпада пола износа.

85 мртвих од почетка године

Од почетка ове године, у Авганистану је погинуло 85 војника мултинационалних снага.

Влада Црне Горе је донијела одлуку о накнадама за случај повријеђивања или смрти припадника ВЦГ, који се налазе у мировној мисији. За случај смрти, породици припадника ВЦГ слиједи накнада од 150 хиљада евра. За стопроцентну инвалидност следује исти износ, а за сваку другу процјену следује хиљаду евра по проценту, осим за инвалидност испод 20 одсто за коју ће припадници добијати по пет хиљада евра.

Министар одбране Боро Вучинић је раније најавио да ће и трошкове осигурања плаћати Црна Гора, као и да ће они износити око 30 хиљада евра мјесечно.

Плаћамо туђи рат

Оно што је важно знати што се тиче мисије ИСААФ у Авганистану је да је то мисија НАТО пакта, за разлику од Ирака и неких других земаља, у којима учествују мултинационалне снаге под покровитељством УН-а. Битна разлика, између осталог је што трошкове мировних мисија УН-а, сноси та свјетска организација, за разлику од НАТО „мировних“ мисија, у којој свака земља учесница сноси цјелокупне трошкове својих јединица.

Горан Ћетковић

Коментари

Додај нови

< Претходна		Сљедећа >

Посљедње
Најчитаније
Ријеч уредника
СРПСКА НОВИНА У СВАКОМ ДОМУ
Призивајући на себе и на све Србе у Црној Гори, Србији, Републици Српској и дијаспори благослов Светог Василија Острошког, чланови редакције интернет-портала «Српске новине – Црна Гора» управо на његов празник крећу у медијски бој у одбрану српске самосвијести у постреферендумској Црној Гори.
ОПШИРНИЈЕ

Видео снимци

Хрватски коментатор: "То могу само Срби"
Последњи минути осмине финала Светског првенства 2010, Турска: Србија - Хрватска 73:72

ОСТАЛИ СНИМЦИ

У жижи

Под притиском интересних група

Почетком овог века, у одсуству јасне државне стратегије у високом образовању, основани су многи приватни факултети и универзитети. Основани су у време када нису били дефинисани критеријуми за њихово оснивање, када нису постојали стандарди које мора да задовољи једна високошколска установа...