РАДНА ГРУПА СКУПШТИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ ЗА ИЗМЈЕНУ ИЗБОРНОГ ЗАКОНА ПОКУШАВА МЈЕСЕЦИМА СМИСЛИТИ ПАРАГРАФ КОЈИМ БИ ДОДАТНО ОБЕСПРАВИЛА СРПСКИ НАРОД

ВУКОВИЋ: Онај ко је скоро већина у једној држави не може да користити та права. И на крају, чему би то водило када би Црна Гора пристала на такво тумачење Устава, чему би то водило

ГОШОВИЋ: Србима у Црној Гори нико не може оспорити право да се политички организују и изразе, штите свој идентитет, свој језик, писмо, симболе, своју културу, да школују своју дјецу у духу своје историје и традиције

ВУКСАНОВИЋ: Иницијатива Српског националног савјета за промјену Устава зауставља галопирајућу асимилацију српског народа у националне Црногорце, што је главна стратегија актуелне власти

Ни након вишемјесечних расправа у парламентарној Радној групи, која се бавила усклађивањем изборног законодавства са Уставом, није постигнут договор које ће то националне заједнице у Црној Гори моћи да као националне мањине користе политичка права, у првом реду изборно право на афирмативну акцију, што добри познаваоци политичких и правних питања у Црној Гори оцјењују као “намјерна ограничавања мањина, а све како би Срби остали без аутентичних заступника у скупштини”.

Ову тезу, на извјестан начин, потврдио је и координатор Радне групе др Миодраг Вуковић, који је у изјави за наше новине казао да “то и није било у самом фокусу њихових интересовања, јер се ради о питању које треба да ријеши закон о мањинским правима”, али да се на сједницама разговарало да национална мањина може у парламенту бити заступљена уколико у укупном становништву “има пет, седам, али никако више 13 одсто”.

Потпуно другачији став о Вуковићевом предлогу и Радне групе којом он предсједава има предсједник Српског националног савјета др Момчило Вуксановић, који поручује да је “процентуално ограничавање идентитетских права мањинских народа у држави у којој нема већинског народа, договор политичких субјеката на штету српског народа“, те да „српски народ не тражи за себе било каква ексклузивна права, али не пристаје на дискриминацију у било ком облику при заштити идентитета“.

За “Српске новине” Миодраг Вуковић каже:

“Предлог Радне групе ће бити послат на разматрање међународним институцијама, како би у априлу имали Предлог закона. Тиме би нови закон могли да усвојимо прије рока, односно до 30. априла, до када важи постојећи”.

Радна група је раније прихватила модел да Црна Гора буде једна изборна јединица, без гарантованих мандата, те да странке националних мањина убудуће треба да постигну цензус од три одсто на изборима, а у случају да то не успију сабирали би се гласови мањинских странака за које је гласало више од 0,7 одсто бирача, и на основу тога извршио избор представника у скупштини.

“Рјешавање заступљености мањинских народа у државном и општинским парламентима фигурирало је у форми пет-шест рјешења и морали смо пронаћи онај модел који одговара Црној Гори”, истиче Вуковић.

Нијесмо знали што ћемо са Србима

Он је рекао да је приликом разговора о томе ко је мањина у Црној Гори највећи проблем представљао статус српске националне заједнице.

“Знате да је формиран Српски национални савјет као савјет српске националне заједнице и у почетку је врло гласно саопштавано да су Срби национална мањина да би користили права из Устава, због чега је било жестокох критика од представника тог истог народа, док су други оптуживали да је то учинила власт, што није тачно”, наглашава Вуковић. “Тешко је прогласити мањинском националном заједницом ону која чини 20, 30 или 40 одсто у укупном броју становништва. Једно је мањински народ и мањинска национална заједница а друго национална мањина, иако је норма у Уставу, нажалост, читљива на два начина”.

Он сматра да би “тако теоријски могли да дођемо у ситуацију да, с обзиром да нема већинског народа, и Црногорци почну да користе мањинска права”.

“Шта би онда било са изборима? Избори би постали депласирани и бесмислени у политичком смислу, у смислу додатних политичких права за заштиту те заједнице, јер она није угрожена”, појашњава Вуковић. “Како неко може бити угрожен са 32 посто, побогу. Никако ми није јасно да је вршена асимилација над мојим суграђанима Србима од 1991. када је било девет одсто Срба, а данас их је 32 посто”.

Он тврди да се “Савјет формира за заштиту културног и националног идентитета одређене националне заједнице а не за остваривање додатних политичких права”.

“И ко то брани Српском националном савјету, напротив, чак је и држава нападнута зато што смо ми “измислили” тај савјет да би, како кажу лидери српских национални партија, затворила српску националну заједницу – што није тачно”, тврди он.

На питање да протумачи Устав у оном дијелу који се односи на права националних заједница и заштиту њиховог идентитета, те да ли Срби, с обзиром на одредбе Устава, имају политичко право на афирмативну акцију, Вуковић је поручио:

“Не може, нико ко није угрожен. Онај ко је скоро већина у једној држави не може да користити та права. И на крају, чему би то водило када би Црна Гора пристала на такво тумачење Устава, чему би то водило?”

Потпредсједник Социјалистичке народне партије и члан Радне групе Невен Гошовић за наш лист каже како је „сумњичав да би предлози могли да добију двотрећинску подршку у скупштини“.

Право на политичко организовање

„Уколико некоме буде циљ задржавање монопола моћи, а не уградња рјешења која ће обезбиједити слободно изјашњавање грађана на изборима, онда до потребне двотрећинске већине свакако неће доћи“, сматра Гошовић.

Говорећи о положају Срба, он је казао да је „један од захтјева Савјета Европе био да се мора нагласити да је Црна Гора, грађанска држава, заснована на принципима по којима су сви људи једнаки, а не на једнакости између конститутивних народа“.

„Значајан број грађана, који се национално изјашњавају као Срби, није прихватио такав уставни модел, као сопствени модел, прво, због тога што Устав није уважио историју и традицију Црне Горе, а тиме и права Срба, када је ријеч о индентитетским питањима: српског језика као службеног, положаја цркве, државних симбола, истиче потпредсједник СНП. „Друго, што у пракси није обезбијеђена заштита њихових индивидуалних права, а познато је, по природи ствари, да се колективна права не могу штитити прије него што је обезбијеђена потпуна заштита индивидуалних права“.

Гошовић сматра да „оног дана када Црна Гора постане правна држава са једнаким правима свих њених грађана, многи од проблема, о којима данас говоримо, неће постојати“.

„Јавности је познат став СНП да су Срби и Црногорци један народ, истог коријена, језика, духовности и традиције“, каже он. „Али, то не значи да ико Србима у Црној Гори може оспорити право да се политички организују и изразе, штите свој идентитет, свој језик, писмо, симболе, своју културу, да школују своју дјецу у духу своје историје и традиције“.

Предсједник Српског националног савјета др Момчило Вуксановић каже да је доношењем новог устава српски народ изгубио статус конститутивности, те да је „у Уставу правно позициониран на потпуно исти начин као и сви дуги мањински народи и мањинске националне заједнице, осим Црногораца“.

„Новим уставом, српски језик, којим говори 64 одсто укупне популације, изгубио је статус службеног језика и добио статус језика у службеној употреби, такође као и језици мањинских народа и националних заједница. То јасно показује каква је позиција српског народа у Уставу“, наглашава Вуксановић.

Он сматра да од те чињенице „смишљено бјеже и представници власти и представници опозиције“.

Предсједник СНС подсјећа да је ова институција покренула иницијативу за измјену Устава коју је упутила свим парламентарним странкама „како би Срби вратили стечено право и добили позицију конститутивног народа коју имају од самог помињања имена државе Црне Горе“, уз напомену да су „Срби на првом попису 1905. године у самосталној Књажевини Црној Гори били апсолутна већина, са учешћем од 95 одсто у укупном броју становника“.

„Оваква иницијатива зауставља галопирајућу асимилацију српског народа у националне Црногорце, што је главна стратегија актуелне власти“, каже Вуксановић. „Тражимо да власт и опозиција јасно и недвосмислено саопште који је уставноправноправни статус српског народа у Црној Гори и да се према Србима не понашају по оној Његошевој: „Закон им је што им срце жуди, што не жуди у Куран не пише“. Када то буде јасно, лако ће се схватити и наша иницијатива којом тражимо да имамо потпуно равноправан третман са другим националним заједницама у Црној Гори“.

„Српски народ тражи досљедно поштовање Устава и свих идентитетских права, и противи се намјерама неких политичких субјеката и појединаца који би хтјели да Србима, између осталог, оспоре политичка права у корпусу права заштите идентитета“, закључује Вуксановић.

Ђорђе Брујић

Коментари

Додај нови

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."