| Излог: Из тмине у свјетлост |
|
|
| понедјељак, 15 фебруар 2010 15:18 | ||||||||
(Коста Радовић: „Вечера за оба свијета“, Књижевна задруга СНВ, Подгорица) Већ много година песник, романисијер и есејиста Коста Радовић из књиге у књигу пише песму-причу – драму нашег доба, драму апокалипсе, драму свеопштег потопа. У песничкој збирци „Вечера за оба свијета”, Радовић обазриво сужава поље певања на унутрашње видело света које увире у домен озарујућих богословних хоризоната, семантичка мрежа певања обухвата танано-невидни прелаз из једног облика бића у други, из земног у неземно, из стварног у онострано. Посвете ближњима, онима који су се ненадно „преселили” у сећање, као и онима са којима делимо муку свагдашњих днева, поетском обликованом поруком, увод су у просторе ширих могућности, у непосредност доживљаја светова који се смрћу заувек затварају и творе „у свијету други свијет”. Претећи нанос нестанка, означен стварним потопом Пивског манастира, шири се и потапа оквире и садржаје овог света, надирући непојамном силином зла и на други заумни свет, трајно чувајући честицу исконског бића у обредној деоби хлеба, у вечерама задушним за оба света. Милица Краљ
Powered by !JoomlaComment 3.26
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."
|
Већина учитеља и професора су резервни родитељи ђацима. Међутим, као у свакој професији, тако се и у тој васпитачкој могу срести себични бахати људи. Бањалучки филозоф др Ненад Сузић објавио је рад о злостављању ученика које та шака јада међу „оплемењивачима” деце и омладине испољава у својим свакодневним сусретима са младим душама...