А онда, када се поново са његовог крова вратите земљи, као да је нисте дотакли. Божји је то простор. Двери молитве, поклоништва и љубави. Иза икона небеса, уоколо свијеће за праштања и добро здравље

Свака светлост има сенку сем оне која са златне куполе Храма Христовог васкрсења у Подгорици обасјава осликавање унутрашњости храма, фрескопис у настајању и његовог створитеља јеромонаха Лазара Стојковића.

Када буде завршен јединствени иконостас од мермера из Индије, Мостара, Русије и Дољана висине од преко 16 метара, спојиће се подни мозаик и фреске на куполи површине од преко 300 метара квадратних рађене, како нам прича протомајстор Момчило Станојевић, „у старом византијском стилу, којим је пре 800 година у Студеници на свежем малтеру урађен фрескопис а на овом храму, као нигде до сада, позадина свих фресака је од 24-каратног злата”.

Унутрашњост храма биће фрескописана до краја 2012. године а фреске ће покрити површину од 6.500 квадрата.

Јединствен у хришћанству је и прстен којег на трећем метру од подножја Храма на спољној фасади клешу и осликавају библијски догађаји Старог завета као на пример Нојева барка која је прстеном око Храма поново кренула на свој Божји пут.

Градња Саборног Храма Христовог Васкрсења невидљиво је започела у молитви данашњег Митрополита Црногорско-Приморског Амфилохија Радовића педесетих година прошлога века када је видео да је Подгорица без свог Саборног Храма.

Не задуго затим изговорио је: Градови без саборног храма слични су човеку без срца и душе. Подгорица је до сада била једини европски град који је остао без свог средишњег, саборног и сабирног храма, зато она и вапије свим својим бићем за једним таквим храмом који би био собом васкрсење и обнова”.

Да ли је митрополит Амфилохије некоме о тој својој молитвеној жељи говорио не питасмо, али, све и да јесте, сумњамо да би му било ко у то време поверовао.

Духовни кров над Црном Гором

”У августу 1993. године први пут у историји, древну земљу Божију, звану Црна Гора походио је и посетио Свесвети Патријарх Васељенски и Константинопољски г. Вартоломеј. Том приликом, на голој пољани у Момишићима (Подгорица), на месту где се некада налазио метох Манастира Хиландара, Васељенски Патријарх Вартоломеј, Српски Патријарх Павле, Митрополит Амфилохије и бројни други архијереји из Цариграда и наше помесне Цркве освештали су камен темељац будућег Саборног Храма”, прича нам парох подгорички јереј Велибор Џомић.

И од тада до данас, полако, молитвено, неимарски, без журбе и жеље за неким посебним доказивањем, ниче и украшава се највећи храм у историји ових апостолских простора. Храм се диже онако како се и његов народ буди, подиже и покреће из полувековног духовног сна. А храм је што и народ – у изградњи има проблема као и његов народ у настајању.

Храм, духовни кров над Црном Гором, је пројектовао монах, заветник српске црквене архитектуре проф. др Предраг Ристић из Београда.

Од подножја до великог позлаћеног крста, Храм се к небу изнио четрдесет метара. На све стране света одјекују звона, њих седамнаест. Најдаље се свакако чује оно од 10.980 килограма, највеће звоно на Балкану које је приложио православни народ Црне Горе, Брда и Приморја. Сва звона су изливена у Русији у ливници ”ВЕРА”.

Испод храма, који је површине око 1.500 квадрата, је осликана крипта исте величине у којој је велика црквено-народна дворана са пратећим просторијама за потребе духовних академија и предавања. Фрескопис у крипти су осликали јеромонах Лазар Стојковић и Милош Јанићијевић Рашки.

Са леве и десне стране улаза у ово свето здање су два пирга – један је посвећен Светом Јовану Владимиру, зетском краљу мученику, а други Светом Симеону Мироточивом.

Вредне руке неимара – клесара из Беле Воде код царског Крушевца, по идејном решењу свештеника Драгана Митровића, који је академски вајар, ручно су клешући детаљ по детаљ - „извезле” камену фасаду Храма хришћанским мотивима.

Над грађевинским радовима бди протонеимар Момчило Станојевић, из рањене Метохије и носилац ордена „Светога Саве првог степена.”

„Не градимо ми храм Васкрсења, него он гради и изграђује нас”, записао је Митрополит, „Не обликујемо и не украшујемо ми њега, него он нас обликује и украшује небеском непролазном љепотом, претварајући нас у обиталиште Свете Тројице, Бога Љубави”.

Поклоништво вјерног народа

Много тога се у изградњи Храма чинило да се неће дати, али дало се Божјом вољом и поклоништвом верног народа. Срби у Црној Гори, окупљени у Српском народном вијећу Црне Горе, из двадесет шест српских племена своју љубав сјединили су у Христу купивши са око 50.000 евра шест дивних крстова који су се узнели на куполaма храма у Подгорици.

„И ево Божјом вољом и промишљу било нам је писано да васколико правоверни народ у Црној Гори, дарујући крстове Храму Христовог васкрсења, дарује и себе, обрадује претке и потомцима остави насветлији путоказ за будућност. Црну Гору нико и никада није могао раскрстити, а овим чином доказали смо да тако нешто није пошло за руком ни моћницима, богоборцима, којима ово време није оскудевало. Њихово злочињење на њихову срамоту, а овај чин на част, радост и понос васколикој Црној Гори”, присећа се тренутка од пре неку годину када су подизали крстове на Храм, председник СНВ, Момчило Вуксановић.

Таму „на све стране” одагнали су и златни крстови које је приложио верни народ уресивши њима своје постојање.

Читам како је уклесано – на централном крсту пише: Српски народ Црне горе – Вијеће Народних Скупштина. На првом крсту, са десне стране улаза у Храм, на Пиргу Светог Симеона Мироточивог, имена племена: Братоножићи, Ријечка нахија, Морача, Црмница и Кучи. На другом крсту, са леве стране улаза у Храм, на Пиргу Светог Јована Владимира, пише: Бањани, Љешкопоље, Катунска нахија, Шаранци, Бока и Грахово. Трећи крст са леве стране, јужне, бочне апсиде, сведочи: Грбаљ, Дробњаци, Ровца, Језерци и Голија, а са десне стране, на сјеверној апсиди, уписано је: Пипери, Зета, Озринићи, Жупа и Ускоци. На петом – олтарском крсту, уклесани су називи племена: Васојевићи, Пива, Бјелопавлићи, Врањеш и Љешанска нахија.

А онда, када се поново са његовог крова вратите земљи, као да је нисте дотакли. Божји је то простор. Двери молитве, поклоништва и љубави. Иза икона небеса, уоколо свеће за праштања и добро здравље.

Новица Ђурић

Коментари

Додај нови

Додај коментар
Име:
Email:	без обавјештењаса обавјештењем
Наслов:

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."